Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО-Б УДИМСКШ (Соигпег.)

Число ^1- Четвртакљ 19.. Новембра 1842. Год. I. Лгобавћ мор«, лмбавк творн*. е. н. п о сл о в и ц а.

М И Л 0 Ш Е В А ТАМБУРИ Ц Д. К!е1пе Угчиеп . 1,/ете 1*е(!ег, Лек ч11П1 1н/>1 ип(1 Ие1>'Ј гге илеАег. 1 'г. 8 с ћ1е§е I. Биагв-драго. Снпга тамбурмце Мнлогч. благо благо ! 1Н;в»т'ћу т' узт> жнцеШто <з меми драго. Ићсме сладке п!.<ме. Лкабавв преблаге, Вм мн само есте У жнвоту драге. Тамбурица могг Казат ће тн , Драго, Да Јш лмбавћ тво.ч бднно е благо. ШВОДБ МЗ'Б К0.1Л10Н0Г1. ЦЕСТОПМСА. *) (с/1> образомт, шфодногт. ношнва бр. 3} .V вароши ниди.ш смо веЈљ на три;ип!тад1а и улнцама миоге црно об_учене особе, каком^жке тако и женске. О дђ при.шке два сата одт. варо1ИИ 1 Јзке ису отоци: КрКЂИш Ве.11 н Отока (може бнти велигЛи отокђ , талЈлнски и латински Уе§;1ја); Озеро (лат. Ађзогиз, Ађвуг^а) и ЧресЂ

*). Подт. штамномт. иаходвнегЂ се.

или Цресв (лаг. Сћегзо), кои с у се н г 1>када АБауг^сЈеа т§и1ае звали,. будући говори се ио грчкомг басноСловлго, да 6 М едеа, сћ Нсоно мђ б г 1;жеКи, овд-ћ брата свогђ Абсирта,кои го е в'шо, убила, и удове нћговогЂ т4ла разбацала, да го отацЂ, с;;уплан 'ћмЂ истн забавлћнЂ, достиКи не може. Тко ће понати, какова еу осћКапл и мв1сли ови класични отоци у нама побудили? В е л н, 0 з е р о, Ч р е сђ II Сус^ДНМИ Л у С И Н ђ, Л у 3 И Л ђ , Р а б ђ (јАгћо1 итд. нсупрастара славенска, ко.чи класици сиомшпо, сђ грчкоримскимЂ баснослов Ј г ћ мђ и народомв < тичућа се имена, кои обнтате.и,и безЂ сумнЉ Венетима (одђ нви су Млетчани) не само су сусћднп, него и сродни бнли. Глаина варошв на отоку Велл еств Г р а дђ или К р кђ ; ц];лни отокђ разд'1;л '1; нђ 6 на 4. чинозничтва (роЈе^а): В е л н, Башка, Добринво и ОмишалЂ; и на 3 деканага: Велн, ВрбникЂ и Добр инбо . В л адика живи уКрку. На цћломђ отоку у божП1МЂ службама госпоДуе глаголиштина , и врло мало има црквш. гд-З; се латински служи. Свештеника е овд!; весма много, у Башци до 30, у Омишлу 10, са.д1и Глаголите, кои осимђ читана мисе, готово ништа друго не раде. Кнћиге глаголске штампаш ее у Рћци латинскимЂ писменима. Наизнаменшча мћста всу: ОмишалЂ (§-епИ. Омишла, тал^ански Са81е1Ми»с1но ),|јрбЈШКЂ (УегБеп со), Башка (ВеасаД Лшбнн (Ућша)