Пештанско-Будимска скоротеча

250

Добринћо (ОоБп^по), бзеро, Шужан -ђ (8и»апа ), Миколице (М '|са !е), Добашница, Полица (Ро&Исе), Корнићт. (Согп!сш), ПунаТЂ (^еп. Пунта, Роп1е). ЧубранићЂ (Сћићгашсјо), Сс. Витђ , МилешиКт., 1 орица итд. НаивеУи брегт. измећу Пунта и Башке зове се 'Гр шк а в ацђ, изподђ нћга тече потокђ Рика. Имена осталБ1 брегопа и хумова есу: Белове стене, ПрисливЂ, Охотђ , Змина, КуннлоборЂ, Кушни, СгринацЂ, Черниково чело, Лпленишт-ћ, Самотвори иково , Орл'1}] чело, Липица , ОрганЂ. Овд'1; ћемо придати и нћколико Велннски провинпјллнм рћчш: б ешт ра нђ, Ерћеи , бршланЂ; бетежнБ1И, болестанЂ, тако и хрватски; сакдант., свакданЂ, свакш данЂ; бура ср. тал. ћога; бурица, судЂ за ношенћ воде;цеста и теста путЂ, чув се до Сплћта,гдћ п у тђ , починћ (цеста теста може бк1те одђ тесати, валвда дрва и крчевину да] бм се иролазиги могло); цудажина, рулн лшдш, ч 1 о в и ч 1 и?; д е в и ц а служкинн, д1>воика; громача малвш зидђ , огра да ; г у б н о , гувно; к о л у д р ица калуђерица; орехЂ ора; саманв санмЂ, вашарЂ; сопацЂ свирачт.: сопилеФрула; сторити створитч чинити; толикаисЂ такођерЂ; гравкати бдебетати; В а з а нђ УзкрсЂ, иу Кранаца ср. Весна; [ в р г а н в плугЂ ; з а к а р ђ на (што? итд. Одђ иословица простонароднм: 'Г а н У> з а м е шђ, в и ш е н о с и шђ (што манћ узмеш-Б , то више носишђ). Ч а с т е в м: л го д и илиВашчани (Вашка село)?(ср. ческ. Вшудм лиде, в Хомаутов^ НЈкмци) Особитости ВелннскогЂ нарБч1Н бсу : будућевреме буду спати(нехоћу или ћу), у трећемЂ лицу числамнож. ду н. пр. д а'д удзго , с л а в и д у славе итд. Одћло Велнна различно в одђ инм сус &да како 6 о 1 омђ тако и кровмЂ. Гор нн халвина е ц р н а у св'по, мужки и женски .у младБШСтарБ1 ,и тоодђ танкогЂ и редкогЂ сукна нли хараса , аа кога зго-

товл ЈЈнћ и ткан']> имана отоку особита д-];лаоница.консе зове овд^ћ б е д е н а (срЛТеп<1еп ?). Части мужкогЂ одћла зову се: Клоб укЂ, Лкета (краткш капутЂ ),Котега (нкета кожомђ поставл ћна), Камижотђ (летнн лкета, ср. ческ. комже, саптшт), Гати, Брегеше, Бреневреке (ВГозеп), По с т о л и (ципеле, опанци срческ* ров1о1у). Части женскогЂ одћла всу: Ру 6ђ , марамица, да се глава покр1в, у жена и дЈшонка ), Стоманл' (кошулн) Жупица (сукна) , п о р а в н и ц и (порамници одђ рамена, дизг?, о којои жупица висн), ПасЂ (®игШ), ХолЉви, Гол'4в и (пунцуке), Рекин г ћ (минђуше, наушнице, одђ тал. огесћ!по),Под пета кђ (карнерт. на сукнви), К р а н а(ср. круна, Кгапсг ^ согопа,),Тре снекЂ, Т р е снн кђ (халкина црвена за младе невћсте), Сукница (икета обБ1чна лгодма и женама). — У обште говори се, да е поводђ и узрокЂ ове црне бое у ношиву Крчана несретна смртБ гроФа Франгепана, одђ коегт. времена , веле, нћгови подложницн за нвиме тужно и жалостно руво носе. Али МБ1 СМО О томђ на МК1СЛИ СаСВИМЂ друге дошли, особито кздђ смо исту црну бого спазили такођерЂ и у Млеткама, кон в ту господовала, шта више, имала и н г ];ко првенство и суев^рну светостк. Познато в, да су у Млеткама прве и наистар1в обБ1телБи или ]\оћШ одђ почела ЦрНБ1МЂ р у в О мђ од^вени бБТЛИ и есу, шта више и исте Гондолке (чунЂ) не само црномЂ богомЂ разликоване, него и црнБ1МЂ сукномЂ сасвимЂ застрте и покривене есу, тако да као мртвачки сандуци изгледаго. И Славени уКрапнскои.уИстрш иусусћдннмЂ околинама носе мараму на врату и чакшире одђ црногЂ илити загаситогЂ сукна, жене пакв црну мараму или сукнго одђ црногЂ сукна или мезоланке, као и жителки Крка. Тако и Бодричпи Венди, ср. Вигте1б1ег8 Оћос1г11еп \\"еп(Јеп Ков1оск 1840 стр.26: „8 с ћ\у аг сх -181 ђе1 <]еп\\ 7 еп(1еп сИе Е!ећПп§8Гагће." По нашемт.