Пештанско-Будимска скоротеча

&51

мнћнно почетакх опогђ прастарогт. обичан и црнога одћла има се шт. далћ гледати. 1оШ1> 8сутпи8 Сћ1и§, кои 6 на 90 .гЈзта пре Христа н;ив10. ово пише (види ЕисП «1еге§-па 1)а1ш. е1 Сгоа1. р. 1 г 1): 8едш1иг таге ^ио(1 А (1г!а11сшп госап!, 11>1 т*и!а8 81т11е8 Сус1асИћи8 оћ1|пе1, ^иогит <јш (1ет аПа8 пипсирап! Аћ8уг1Јс1еб, (2шп^иа§чп1а аи1ет орр1Ја Уепе1огит 1и 1п 1 јгио гесеави §|1а бип1, \ 7 епе1ов бе^иепиг Тлгас ез, 1г1 иЦ уосап!, 1их1а<Јие ео» (1иае вНае 8ип1 1пби1ае. ОПтдие сопЦопббе поппиН! аавегип! ! ЈпсешПит Рћае1оп11а ћаес сјгса 1оса, 1(1ео^ие 1игћа» јпсо1агит отпеа аЈћис 1псес1еге а1га уе»1е е{ ћаћ!1и 1идићп. (конацг следЈе) савети за женскш полђ(коиацт.) Могао 6б1 садЂ тисућама таковБ1 допести на паметв кое су жертве пале свов собствене сз*бте, али се само опомени иевине Милеве. Она кадт. ми на наметвпадне, еузе ми лете ни .ЗЂобразе, па не могу да не проклилЈзмЂ н-Бногђ неверногЂ лгобезника, кои садЂ после безбожне победе свое тр1умФира ! Она 6 на то одђ н !;га наведена била, да в свого рођену матерв оставила, кон 6 за нбом^. сетухоћи, и веКЂ свои накратко затимЂ скончала. Она е у далБну землго, ме !)ђ сгране лгоде, отишла, стБ1дећи се одђ свои сродника и познаника. ИакЂгоеи ту гн г 1 јВђ Божш иашо и казшо, ербо 6 после многи претрпл г ћнБ1 беда и невола одђ свпо оставл4на свои животђ изгубила. Но неће ни нћгакаштига Кож1а мимоићи СадЂ омонМилице! пусти вдну праведну! сузу за несрећномЂ МилевомЂ, пакЂ се « акуни предЂ Богомђ , да ћешЂ подле и неверне ласкател'ћ на векЂ избегавати' II 6 б 1 све силе мое употребго, кадЂ 6 б1 мого твоб срцеидушу нато склонити да овакове неверне ласкател^ на векЂ из, оегавашЂ. 0 кадЂ бм мого у твоме срцу-

проти†нби страшну буру подиКи, коа бм образЂ и споменЂ, па и све сувтне иомб1шлн6 изђ твов душе у гаманила, као годт, што бура, кадЂ се на мору иодигне, свакоаку нечисготу изђ н1;га на брегЂ избацуе! Лли како садЂ да ти сгварииредЂ очи ставимЂ, кадЂ примери не помажу? Несрећну лгобавБ могли 6б1 у нечемт, са надеждомЂ сравнити, коа насЂ непрестано вара. Ево како: добро знамо даумрети морамо, а и видимопримере свакп! боговетнћш данЂ, како ичненадалгоди жергве смрти бнваго; ал' лпл опетЂ часомЂ заборавимо, да намт. се \мрети мора. Надежда намЂ дав да непресгано о некомЂ добру слутимо, ал' се врло редко слутн п у* истину претвара. Такосе исто са женскимЂ поломђ лгобавБ титра. Т б 1 видпшђ Милице! како чесго твов другарице сградаго, жалишЂ за нвима и сузе ронишЂ, али са истммђ онимђ сузама бацашт. се тб1 у наруча твогђ неверногЂ прјнтела, кои ти о чести твогои ради. Твое су очи лгобавлго заражене: пакт. у онои ватри слабо, или башЂ ни мало невиде; твои разумЂ синбимђ ро6 омђ постане, пакЂ немоше да те ономене, на многе жалосне догађае, брбосу га страсти у свое ланце оковале. Так<> видишђ лгобавБ може заслепити, да кодђ очно ништа човекЂ невиди, кодћ разума ииштанесуди! Ичђ овеселгобави после суета рађа, кон свакои на уво шапће : твоа е лепота такова , да свакогЂ плћнити мора, небрини се да ћешк кадгодђ безЂ лгобезника остати. Ова су.ета после твои наивеЈпи непрјателв постае. Нема веће слабости у човеку одђ подле суете. Гледаи, едно просто девоиченап[>ави великогЂАлександра1ошЂ већомЂ лудомЂ, кадЂ га е суета на ступанв оожества понела. Тежко дакле теби мон Милице ! ако тн оногђ за нер1л тела драЈала будешЂ, кои ти свету истину збори. Разсудисама добро: негледил' онаи, кои ти лице руменои ружи уподоблава, погледЂ твои