Пештанско-Будимска скоротеча

320

За тбшђ опет г. илаше мати Манонг грозно основопо.10жен1б , да е Мар^ету натеравала, да свако готро при извору кодђ пешчаре крчагт. промућка, па онда са св^жим!, га цвећемЋ напуни. Крозт> то мвЈСлаше она, да ће Мар^ету на крчагЂ и на срдце оногч., што 1ои 6 дао, навикнути. Али ова мрзвипе све бднако на дарЂ и даровагелн. Нато е бвЈвала радна на извору за нго права каштига. Вторадосада. Онда опетЂ, кадЂ е годђ кђ бунару у готру дошла, налазБ1ла е два путЂ у седмицБ1 поред-в "пешчаре увекЂ понешто одђ наилепшегЂ цвећа , лепо уређено , башЂ за' великол Јнпе крчага створено. Окоо држака цвећа бшие увекЂ еданЂ комаднћЂ арт1е обв1внЂ, на когои стоаше написано: Лгобезна Мар 1 е то. — СаДЂ неће ва.љда никога 6 б 1ти, кои 6 б 1 малу Мар1ету варао, да Вила и чародћа на свету има. Слћдователно дошло е дакле цвеће са сладкимЂ надписо \1ђ одђ Господина Криволгоба. Мар1ета нехгеде цзеКв ни помирисати, ип, узрока, што га е жива пара изђ Судшногђ носп задахнула. Међу тбшђ гзимаше ипакЂ цвеКе, врбо в одћ полбскогђ цвећа лепше било, арт1го паКЂ раздере иа хилнду коиада, и разбацБ! го по ономђ месту, гди к цвеКе лежало. Али ни то 1пе лготило Господина Криво.иоба, коегЂ е лшоовб у свомЂ начину несравнБиво веКа ббјвала , нег' н _ ]јговб носђ у сво.мђ начину. Трепа досада. Напоелћдку ишађесе крозЂ разговпр-Б са ГосподиноиЂ КриволгобомЂ, да онђ н1в цвеће дао. Тко б бј то дакле 6 б 10? Маргота се нађе сврху неочекиваногђ одкрипд весча у чуду. Одђ тогђ доба ЈЗБшаше она исгилиа цвеКе са пешчаре рад1в, и такођерЂ га е мирисала, али — тко га меКаше гамо? Мар'1ета буде , што д Квопке иначе нису, весча .побопитлБшза Она погађаше часЂ овогђ,

часЂ оногђ младиКа изђ Ла Напул а Но то се недаде погодити. Она присл упкиваше чакЂ до ноКИ: у гогру сваг_д а |ан1е устанше. Но она нити е шта ч>ти, нити увребати могла. Па опетЂ лел; аше два п утђ у седмицБ! чудно цвеКе увект> на пешчари, и читаше на окоо нКгђ свезанои артш тих!и уздисаи 1~1а нго: Лгобезна Мар^ето! — Такп 0 што моравеКЂ и наиравнодушшегЂ лгоб оПИТЛБИВБ1МЂ ЧИНИТИ. Но Л1обоПИТЛБ1 Iвостб чини напосл г Кдку гореКу муку. Чч^тврта досада. П а к о с Т ј Б с в р х ђ п а к о с т и. ОтацЂ 1ероншЂ препог«дао е бв10 у неделго опетЂ сврху задатка: Чуднге су наредбеиебесне. Мала Мар1е*ха мБ1слаше дакле; то Ке валкда небо «аредити , да невидлвивогЂ цвеКодателн вданпЈТЂ веКЂ изнађемЂ. ОгацЂ 1ерон»л*Ђ имаше увект. право. бдненоКи, кадЂ е башЂ претоп^о 6 б 1 ЛО , прене се рано, и немогаше випие заспати. Зато скочи она радостно сч, лежишта, чи\1Ђ се првкш руменЂ готра преко морски таласа и преко Лерии иски острова кђ прозору нКне собице у ка за. Она се обуче па изиђе наполК, да на извору ум*1б; шеширЂ понесе такођерт, да се едацЂ часакт, краи мора прошеКе. Ту знаше она за едно таино мНсго, гдц се купа. Да 6 б 1 кђ таиномт. мћсту дош ^а, морала е иза куКе преко пешчаре и^и а одатле оиетЂ низђ брдо мимо грмо!* а и мимо палма. Оваи путЂ немогаше IV!ар1ета, да мимо прође. брбо подЂнаимлађоМЂ II НаИВИТКГОМЂјбДНОМЂ палмомЂ сцаваше сладковданЂ младБ1и, виткш чове«т, а поредЂ нКга лежаше рјковКтђ наилепшегЂ цвеКа. бданЂ комадиКЂ арт1б, на комђ е безЂ сумнК опегЂ еданЂ уздисаи говорго. — Како е дакле Мар1ета мог.та мимо проКи?