Пештанско-Будимска скоротеча

ш

Ола гу стане, сва одт, етраха задркта. Хтеде опетЂ вратити се ку1)И. Но тект. што « за кеколиго корачин натрагг пошла, обазре се на спанача опетт., и наново стане. 1ГЉгово срце недаде се пакЂ изћ далкине познати.— Сад н дакле или никадЂ требало в едну таину разрЈинити. Лагано корачи кђ паллш ближе. Но онт> чини се као да се гиба. Врати се дакле опет-Б кђ колиби. Ал' гибанћ нЈзгово чинило се само шђ плашлвивогЂ воображенш Мар1етиногЂ. Наново пође дакле оиа кк иаими. Али можебћпи да се 6 онђ само утворјо , да сиава. Бр;ке иобегне у колибу. Но тко ће соогђ вдногЂ „можебмги" одма бегати? Смћл1в пође дакле кђ налми. При таквомЂ лшлншо] п ЈЈне страшливе и желнне душе измеђЂ страха и лгобопитства. при тамо амо трчкарашо изђ међЂ ко.шбе и палме, приближаше се она ипакт, едва за неколико мали корачаа кђ спавачу, дочимђ завдно и лгобопитство страхЂ наднчаваше. А шта в мене брига? ПутЂ ме води само поредЂ нћга. Спавао онђ или неспавао: та н само мимо идемЂ. 'Гако мнслшпе Манонкина кћи. Али она ше ишла шимо,него остаде сгонгоћи; требало бо е томе дарователго цвећа добро у лице да се погледи , за у свогои сгвари СИГУрННМЂ бБТТИ. КрОМ'1) тога спаваше онђ тако, као да се Н1в већЂ крозЂ четири седмице изспавао- По тко б«ше? — Питко другш, него АрхизлотворЂ К .ОЛ1НЂ? Дакле ОНЂ 6 бвштаи, кои в изђ старогЂ непрјнтелБСтва доброи 1 д г 1>воичицб1 толику досаду сђ крчагомђ прав '10, и у неповолБнм посао са гесподиномђ КрИВОЛгобоМЂ бБ10 го довео; онђ в зарЂ 6 б 10 таи, кои в тамо ишао, сђ цвећемЂ, да ш дражш , да го сђ лгобопитствомЂ намучи. Мзашто? Онђ в мрзш на Мар^ету. Онђ се у друж

ствама све вднако на вданЂ неопростителнБШ начинЂ показБтваше проти†сиротогЂ детета. Онђ к> избегаваше , гди в само могао, а гди тв, ту в побожну малу увекЂ вређао. Свакои другои д г 1>вп одђ Ла НапЈла бншао е онђ пртатши, послужн1И, са свакомЂ рћчитш, нежели сђ Мар1егомт>. Помните! Нигда в шштђ тпв позвао, да игра премда в в она знала. Ту дакле лежао в окђ изданЂ, ухваћенЂ. У,Мар1етинои груди разпалисе освета. Какву срамогу'да му учини? Наипре одЈзме му цвеће, одрЈпштга, иу праведнои нрости јпрезБтрагоћи га, сђ поклономђ спавача поспе. Само арт1го на ко 10и опегЂ уздисаи: „лтобезна Мар1ето'* столше, задржа и метне брзо у нћдра.. брбо в нам г Ј>равала ово доказателвство н 1> говогђ рукописа за 6 удј ће догађае о ставити. Мар1ета баше лукава. Содђ хтеде ићи, али се гоштђ н!в доста осветила. Она се немогаше никако сђ мћсга да крене , докђ годђ КолЈна подобио некаштага. Одреши дакле са шсшира свилену пантиБику одђ лтобичне бов, обмота го лагано около руке спавача и около дрвета и са три чвора чврсто около па.тме ко лина прнвеже. КадЂ се онђ пробуди, ала ће се чудити! ала ће га лгобопитство мучити, тко му в тзи пркост> учинго! То онЋ неће моћи погодити. Сђ тбтмђ бол4, а и правов. 11о Мар^ета в спрамЂ к-ћга вишемилостивна била. ИЈпгогђ посла, чинисе да се 6 каила, кадЂ га е свршила. ГрудЂ Јои куцаше сбтлно. Мбтслимђ да 10и напосл-ћдку и една суза у очи дође, сђ коима е сожалително злочинца смаграла. Лагано отиде она кђ гранатнб1мђ грмовма на пешчари на трагЂ често се обзв1рагоћи ,• лагано пенлше с? она узЂ пешчару, често погледагоћи до ле кђ палми. Тако дакле вдва матернМа•нонђ , кон го зваше, к)ћи отиде.