Пештанско-Будимска скоротеча

3 V К .1 Е Т В А. (конацг) Садт> се штргне Гобертт> изђ Феликсови обн'ма , кои га нг.ново на груди свов претиснуо бнше; нћгова груДБ дизаше се у несносимомЂ нуцанго и силну борбу V н-ћму нредвозв-ћштаваше. Нћгове очи зверовито тамо и амо гледаху, нЗпона се коса кострешнше. бдна мисао сна му чувства проби. Брзвтит. ходом г в прође Онт> неколико иута кронт, свпш ма лусобиц ; ка последакћ окрене се на Фе" ликса,ји овако поче говорпти: „Феликсе! ако смемЋ в Ј>ровати , да « оно, што еу детинвству сбећано шплђ и човеку свего, и1.0 СМСМТ ј С '1> пунбшђ л вћренхбмђ држаги, дапрЈнгелБСТво ни е прнзна су«та, то си тб1 еданЂ, »;ои ми ову сладку п'1;()_у дћломЂ засведочити можешг." 'Бутећи клекне тронутнш прјнтелв на колено и подигне десну руку за знакт, заклетне; ал* Роберт»> претисне га ј;б своим б прсима и рекне: Не дркКемБ одђ смрти, кс10 самБ засллжн), а.ш одђ ру|:е џеиатл, а не од г б танега другова мои да иогинемБ — то «, што жалостнБП! мога живота конацв ^жаснБШЂ чини. Тбј СИ муЖЂ, ТБ1 си прЈате .1Б, кои ми мои последнБШ часЋ усладити може. Закуни ми се свемогчћим -б ЈЗогомђ , де ћешт. сутра прп походу ет> плшкомђ доћи и мене у <ш; и часЂ убити. кадч, ме џ«-*лату предоду. Н-ЈЈгова рука не сме ннти треба да мош обезсвсти. Л познаемБ неизме[)ну иеличину могђ зактеван«, видим б жертву, кок) т б1 треба да мени иринесеш к ; али н заедцо и то осећамћ, да у правомЂ прјвтеиБСтву ништа ни е немогј) ће." II ни самБ кадарх она чувствоваша описати,кол су при овбјмђ речма срдцепр!ателд обу.ела бБЈла. ЛеДена му стужа т!" ло ироб1е,онЂнаколениклецаше, и не могаше гбворити; но при свемЂ томђ опетк

в н јзгова тежко обтерећена грудЂ заклетвомЂ нотврђено обећанћ иснунила. У лк)бвепуномт> т г 1 >шент ирође нмб ноћк и неизвћстна се зора укан>е. У жалостномђ ходу иођу на место гублена РобертЂ погледи на небо и посто.<шб1мђ духомЂ хођаше. Ка место погубленјн дошавши ,судЂ| му се јоштђ еданпутЂ прочита , кои онђ раг.нодушно ј слушаше. На знакЂ управлншћегЂ ОФицира дође џелатЂ, да жертву праведности сграби — < а ,гб — пуче, иРобертЂКЂ землимрта†наде. Л'" томђ истомђ магновенјш, кад-Б се народЂ преко догађан чудш, долети адшгантЂ нздалека јоштк нБЈчући: ,.пар дпн'1. !" Кад г б окаи гласн до ФеликсовБХ ушно продре, плДне ла свогђ душу и: пушташћегЂ прјатела и )жасш>1МЂ гласоиЂ повБ1че : ,.Л самБ нћго†убица !" Сад к му у помоћв сви притеку ал' бадава; мозакЂ му се на в г ћки поремет и Н а у к а. НесрећнБШ оваи догаћаи учи, да при свакомЂ д^лу дуже промБ!ш.швамо; вр к иначе често се кавмо. В'БРА ТКОД СПАСЕТБ ТЛ. Ј вдпомЂ Граду не далеко одђ конака вдног-1. канетана скупила се вдна гомила лшд1и и почеше се на еданпутЂ сменти и внкати. Канетаив запнга «дИ0| ђ Солдата изђ н&гове компан1е кои ту стодше и здраво се смелше, шта се « ту стало ? Ништа илжногђ Господин' Кап «танЂ, н'1>колико нби ннатнше се за в-ћру, и мало се почунаШе: Шга е ту тако смешно, да се тбј смелти морашБ? Биди ге Гоен. КаиетанЂ, и свего пнсио вели: Ш.ра твон сп а с етЂ та; нека сза кГи веру« шга кои оће, н такођерЂ т.мамЂ мош веру. — Кажн ми дакле шта веруешЂ тб1? — Шта мон чнзмарЂ веруе, хо исто ii л бер^емђ —• - ТЈПГ хвои ЧнзмарЂ ? Д те неразумемЂ. Виднтс Госп. К.аиегамЂ, п сзмб