Пештанско-Будимска скоротеча

народном језикЈ нема никако, н. п. мазд оааз д а н 1! је, схицас тво ). није лн>гао доКн на ту мисао, да пишр ] упраио народнијел језиком ; а послије ми је тег« иа.к) на > и, да он ои<> није чинио за то, што је знао народни језик, иего, шго се оиомињао, да оу се оне ријечи онак о ч и т а л е у (3 р б у а м а ! —Т а 1 е " (к Римл». 16, 23.) мјесто Гаји по свој прилици се њекако увукло из Срискога језика. .У манастиру Студеници ]на о.ггару с лијеве сгране двери сгоје од сгарине намолована два Свеца с овакије.м натписима на !е (мјесто ж) за једнога сејамачно опомињем, да је С. Меркт^р!»;, а за другога чини ми се да је М а р д а р 1 е. Кад ја то лани покаже.м ондје Николи Ивановићу Надеждину, он ми одговори, да се и у Русији налази такијех имена (и у самоме најстаријему Сланенскоме Мјесецослову уз Остром рово јеванђрлије — из XI. вијека, — који је наштамнан у Глаголити Г. Коиитара), и да су може бити онамо дошла, Вог нна кад, у р\коиисима из нашијех крајева. Код овијех се имена може сно-, менути. да се ународу нашему говоре и на и ја,н.п. Антоније и Антонија: отуда и у осталијем падежима А итониј у и Ангонији, и ирил. Антон и ј е в и а н т о н и ј и н и т. д ; но ја бих рекао, да је правилније прво оддругога. (конац-Б олЂдуе.) 11 т о В А П 1» ^ ЦариградЋ и С1 рI (о цо Карлу Тј-агнеру списано. (продужен'|«) КрозЂ н4жно осв 1 тл Јјнђ вртт. лагано смо корачали, вигае свЉћа предт, Н ама су носили, изђ међу кош ебмло"и голинтски Фенћра. Степени здан1а 6 бјли су енглезкимЂ сомотомђ превучени, и царствугоћимт, обичаемЂ билн су освћтл-ћни. Свећннцв!

уздужЂ по наслону бвкш су прековани гдЈ> самв изђ лшђу прсчш сгЈзћа и лонне видш. II зђ јпредздаши, гдћ смо читаво аго цослужитела видили, сгупили смо у нЈ.ку полу освћтл^ну дворану (сллу) у ко« обангелноЈг сенки в^ самЂ СултанЂ у наслонномЂ сголу сед10: дворана в иста по европеискомЂ вкусу намештена бв1ла. ЦарЂ в у готреннои параднои ћурдш 6 бго, р >ке на коленн одмарагоћи. НосланикЂ наш ћ по честиташо срећ ногђ обсажденЈл Санкт .ђ /КанЂ де А к р е показао в н Ј јговомђ Величеству оногђ морскогЂ чиновника, кои 6 исто изв -ћспе за 4 дана, и 11 сагји у ЦариградЂ донео- СултанЂ 6 посланику у.мил но благодар1о, а јчиновнику "морепловства за знакЂ награде драгоцђну бурмутицу поклошо. Погомђ изђ Александр^е приспЈшпии Аустршскш врховнми ПосланикЂ приказанћ буде, когђ в СултанЂ „ОрденомЂ -заслуге" обдарго. На конацћ по именце призвати буде.мо и мм; по обмчномЂ поздраву рекне намЂ Сул танЂ: да в онђ увћренЂ, и нада се да ћемо »[>1 нћму вћрне услуге чинити; и почемЂ смо мм нашу, свагдашнго у то.мђ готовоств изразили, одпусти насЂ. СултанЂ великомЂ лагкосћу изразго се и о собвггу умилностБ притнжава. Онђ 6 одрећ ћ бледЂ, и по изгледу судећи, као да в болестанв. Дане бавленн нашегЂ у Цариграду на промотрћнје знаменитости самБ обратго. ВнутренБОстБ града самв нечисту нашо; по далБИМЂ улицама наилаз1о самБ на мртве мачке и псе. Обште узимагоћи, опетЂ 6 у средЂ Цариграда чистјв нежели предград1е хр *1СТ1Ннско П е р а , гд]ј в и каменБш патосЂ много хрђавји — Л самБ понаивише цркву свете СоФ1е видити жел10. но на ово в особБ1твшцарскш ФерманЂ нужданЂ бмо ; ковгЂ трошакЂ и таксе до 400 Форинтш излазе На срећу у исто време Лондондер1-Лордт