Пештанско-Будимска скоротеча

дес !о се уј Цариграду , кои 6 Ферманг изходатаиствовао, и тако милостивт* бмо, да ^насЂ в као АустрШске чиновнике у дргжтво позвао. Пре свега смо морали жуте иаиуче купити, будући да оннмт. чиме сепо сокаци гази, у турске Мошее ступити ние слободно. 1оштт» 6 трано светацт. - рамазанЂ, кадг смо МошешСоФ1 *е пос '1 јтили, и зато в много 'Гурака у нбои | бмло. Редохранителни воиницбј пратили, и кала^зили су намт.. 11рво с}| наст. допратили предт. цркву у широку, дугачку и грдну собу (уевМш1ит). Одатле будући да Турцм у Мошеи молитве свршили нису, одзвали су наст. у горнго Галерпо, сђ ков в оку внутреноств цркве наивеличественш изгледт. давала* — Оваи одђ Цара Константина сазиданЂ, потомг срушент., и одђ Цара К)стш1нна на ново подигнутт. храмт. одтј наивеће в знаменитости кои в побожно хр1Ст *шнство на жертву Господу Богу посветило. Вкуст. в 10 шт *б у почетку зиданн покваренЂ 6 бш,но строи и величина ' така е редкостБда? по ц^ћломЂ хрјст^анству, | ни вдант. на славу Бога сазидан 'б сб овбшђ се сравнити може— Будући да су храма овогт. описашн у садашн^мт. литерарномЂ св'ћту доста позната; зато н ћу само изражен1н мои чувства кон су ме споменомг пређашнБости обузела, кздђ самк оне грдне столпове смотрш, кои 6 н -ћка частБ изт. Ефеске цркве овамо принета; кадт. самБЈликт. Апо* столавидш, кои в сб свода на насг.као жалосћу погр}жен 'Б погледо и као тужећи се на насх хрш-пане, како смо допустити могли, да ш крвоп1Ице Мухамедани замажу, и сздђ свемогућемЂ времену благодаре, да мазЂ креча коимђ су саран-ћни 6б1ли, сђ нби спада, и већЂ у очи гледе ономђ часу, у комђ ће побожно хр1ст1лнство , изђ храма овогђ свемогућемЂ кланнтн се. Бездушни Музулмани парчета (моза) драгоц "ћнБ1 овб 1 икона обиаш, и будзашто нев^рнћша продаш.

За^.споменЂ овогђ часа и а саМБ више оваки камичаки купш. — Музулманн у правомЂ реду уздужЂ клече сви до едногђ; предЂ свакимх стов жуте папуче. Ири изв^стнои точки молитве, сви у 6данпутЂ простру сена землш , и као на гласЂ команде, у вданпутЂ се подигну. У овомђ акорду Богомоленј«, и виду многочисленногБ странногЂ народа ч->векЂ се изванЂ сФере поннт1И налази .Ј „.Овде текЂ човекЂ 'свладати немо. же ону МБ1со, да никадЂ приспЉти неће оно време, кадт, ће се род -б човеческ!И у молитвама савдинити. Зас.п жу« ли за узаимну лгобовБ створено човечество, ков се у признаванш наивишег -б суштестваслаже,раздвоено и у узаимнои мрзости 6б1ти, кздђ све молитве за цЈзлб „хвалу свемогућности 1 ' имаго. Посвршетку обште молитве сиђемо се у цркву, <"д4 су 10што ићколико толкопаше корана, кои су имђ Дервиши седећи пропов^дали, слушали. Многи су за нама ишли , но безЂ наи манћ хмрзости, само су нимђ у ноге гледали, имамо ли обичне папуче. М бј смо иромотрили све, м собственвшт. рукама додирнули порФироиЂ, гранатомЂ, и скупоцћнБШЂ мермероу^ украшене стубове, безЂ да 6 б 1 и наиманш мрзостБ у НБИма побудили. Фанапзма в и овде већђ нестало. — Оваи в храмђ одђ земл'ћтресешн много страдо. Н -ћколико сводова се разпукло , и| више стубова , се изђ правогЂ положешн покренуло. ЧетБ1рЂ торона , или тако названи , М{нарети "пружили се у заборавЂ ВБ1Соко, сђ кои „МурезшЂ" Музулмане на богомолеше сазива. Пре него што самк се одђ храма овогђ опростш; Фантаз*1а, ме на 1453јгодину, данЂ 25 ма1а опоменула, у комђ в дану ЦариградЂ МухамедомЂ вторБ1МЂ, обсажденЂ и заробл'ћнЂ. УвеченесрећногЂ овогђ дана царЂ Константшг овде е Творцу последнго очито молитву, душу [свого небу препоручио-