Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТ АНСКО- БУД ИМСК1И (КОГОТКЧЛ. (Сои г г е г.) Число жт. ЧетвртакЂ 4. Фрбруара 1843. р од> јј

НАРОДНА ПЕС МА. Одт, како е заратјо ђорђе И Срб1н) крм.10и'Ј. закрмд1о : Чудни змаи крозг Грбјк) лете Ненрестано оипр« Т>ркомт. нрете.<.:ие бм Турцн евое благо даии Саио еоко да имч. мира даде. <|.вмн ооко СрбскЈи Мнпкг Веикко. ^ии гоко за биаго не марн ЈЈећч. он ј . лши свогг кона зеиеика 1{ј<-; «ј се «Д'н зиата чеиеика , ; Биист« му се од'Ј> Русса коиаина , Слн м\ се бнн'1 ;ш 'ј. одт . два инца , Шнакт. иети крозг турску орд1К) Да он|. србску добЈе кринну : Нагио Турцм од1. н'1;га бегаше И овако онн говораше. Саиа кардаш к ! да добра мнака Ј.еиБКу ие ма нодобна шнака. А Србг веии: Весеиа му Маика. Саобштјо Србоимбт.. ДОДАТАКБКЋ ПОВЂСТИ ВЋР0ИСГ10ВВДАНН. *) ОтацЋ КЂ СБ1НЈ о дт. С. I. М. Довде самв ти прииовкдао о мудрацм] и в+,ро\чителв1!, коису вЈзроисиов'1;дан-ћ уводили и предавали ; сад'1> ћу ти пакх говорити о омнма в -ћроучителвма, кои су тект, у полакт, в ^роучителви бмли, и зато се у правомг смбјслу пра*) Чнсио Скор. 37. 1842.

ведно могу назвати Изув4ри - Фанат1ЦВ1 ©с^пзагшег:— ови су додуше имали н!;ко поннтје о природиомт. в-ћроисповЉ ^ашо, но нису овомђ слЈздовали. Они нису вћроиспов-ћдмгћ учили у природи, него у нБ10вои Фантаз1И. II тако се често такокова смћса одђ чувственности и нечувсткенности, одђ ума и безулпн родила, да 1-е «два и грагБ природногЂ вћроиспом-ћданн у нбои открмти мого. Ови безумници држали с.у себе за особито освћтлћно и одуховлћие, чннило иит> се, да сђ Боглм !. н духовм сообраштаваш се, и у сг1 v и привид -ћнго из "Б усга к-б устма п ^уч^- -ћ добБшаго , и ова поуче.чн, кол своиственно нишга друго нису бБ1ла , него игра нБЈове кренуге воображена моћи, казива.ш су и сприобштавали своим-б мосл-ћдов чтел ћмт.. Мнош су од-б овб 1 сотичт, добро, да и врло добро мб1слили и намћравали ; но неотице су паче неисказано зло починили. Будући да велика частв лгод1и радге Фантазира — буниа — него умствуе, и у шаренон воображени игри више забаве находи, него у чистомћ умствованго; то су ови фанатјцв! много одобрена и нриврженника у лгодству на?кли и имали, и тек-Б единомЂ возд^ланпо ума имамо благодарити, што се ова стварв на честБ човечества у садаиш-ћ време знатно изменула. Међутнмп, су се многа од-б ор . б ! бунцшв и у в!,ро; ставе под—