Пештанско-Будимска скоротеча

60 Т" 0 ^гиЛо^кЈ- »

И оваи се замоли, да му се животт, пократи ст> тридесетЂ година. И .ови тридесетЂ гадина испроси човект. одт. преблагога Бога.БезЂ бриге и пун-ћ радости уашва чОвекЂ први тридесетв година као царЂ природе. За овимт. долазе године (одђ 30 — 50)," у коима се човекЂ мора трудити, и сабирати себи ужитакт,. II ово су године магареће. 6 ли човект. што сабрао и стекао, то послеса сграомг чјвз , иовосу године паС1б. Кадт, већт>пређе седамдесету годину, а он*1> изгуби ономало памети, постане слабЂ и детинвш, погрблћкт. ода , и бмва поруга деце; и ово су наипосле године маимунске. сђ мађ. превео I овант, Сремацт.. Д О П И С Ћ. Прагг 15. Новемб. 1842. Пре некоиико дана добшсмо нанашеудивлен4 и бугарску „даннцу" кош Г. Павловт, у Одесси издае. По првои свезки судећи, ком самБ текг само смотрјо , не може се за садг 101ДТЧ. ништа извесгно казати; ал' оиетт, леп"Б е то зпакх, да се нод'1> рускнмЋ скнптромх сме и за сродногг народа духовне потребе бринути. Нама пакг Чесима, кон нробуђен4 пансиавизма сђ правомљ себи приписуемо , она доказуе , да се ни смо од*б времена Добровскога бадава трудили; ерг ^адх нн наибешвбн наши противннци не могу казатн, да кодђ славенски народа ни е се духовивш шивотг проб) Д1о. Свакомт. се народу саина „Д а н и ц а" родила:даница Хорватска, Славонска иДалм а т и н ск а (србска), денице (чесска), деница мтрзенка (руска и полБска; , к> т н и ч к а ,(лужичко-србска)и бугарска; жнвотворна зора на истоку свиће, и предсказуе зрачант., ведарг дан-вСлавенстза. (1а1) г 1 ј.) П У Т Б ПОЈс В Е Т У. Два млада учена човека казанскогг свеучилишта, Березинт. и Дителљ , добБЈла су одђ русскогг влад-ћшн помоћБ, да могу у евродеиску Туреку, Малу Азж>, !ПерзЈго Сирјка и Еги-

петт, путовати, да арапскш , перзјиск1н и турскотатарскш езв1К'Б точно науче; плата имг е на т р и годнне оснгурана. (1аћг1>.) У Немачкои се начннт. пронашао , како да се ' кцошзфи Јвсуше, чрезт. много годнма сачуваго н напоследку у чисто брашно сатру # Ово ако се по'1 врдн, бш ће за будућностт. од 'б велнке важности. смесице. У едно вече ходао е нек1н Господииљ у В... по бсдему. Сад -б га другш некш мзненада весело поздрави с*в речма: „Помозн Богт. брате! п загрли га. Алн — одма примети да се прекарш у свогон мб 1 сли , извнин се дакле и пође свонм 'б путемг. — Тект. што се ован мало удали , падне првомт. на паметБ да внди, е лн му сатт, на миру , алн — сата у џепу нн е 6б 1 ло ! Тронутх шилп, случаемЂ, пође што брже за пређашншмт, , в почемг га стнгне, повиче: „Станн! овамо даи сатт» мои*'! На кое ован дрктагоћи, сб речма: „Ево тн габрате! сат'Б из 'б џена пружн. Кад% онан пређашнБн кући дође, упро асти се кад'Б свои собствеиБиј сатт, на асталу опази, машн сеуџеп 'б и нзвади др)Г1н сатг. СадЂ наравно нншта друго чинити ни е могао, већт. дау судт. отиде истварБ као што се управо догодила нвн. Текх што оваи то учнии, ал ступн на врата и другш туже ћн с ■, да му е сатч. на силу пре едногт. часа узет'Б. — СадЂ се текљ управо стварБ, као што се догоднла, обелоданм, и они внае, да су едант. на другогт. бадава подозревали. 3.)0 ГЛАСИТЕЛБ, ХермаиЂ Енглеидер в препоручуе свош у великомЂ ново отворену трговину. (У Бургиановои кући на новомђ торжишту.) Гди се зиатно количество сваколки свиленм марама, пруслука, халвина , помоднбт и лепи пантлћика, ибришима, мула, иамука, сваке струке конаца, Ти11-Ап"1аЈ8 еспапа, и други памучнБ! производа по наиприличнјш цену у великомЂ избору у свако, особито у вашарско доба до 6 б1ти може. У Пешти месеца Фебр^ 1843.

Издавателв Димитрш Јовановићх- (Ва81е1 вак^е Кг. 349)

У ПЕШТИ еиевнма Банмеловнм«,