Пештанско-Будимска скоротеча

ХоангЂ попити, Земл ^ћ моб и мов стадо даго ми ране исмока, колико ми в доста, пактћ шта Кј внше тражити. Срећа се несостои у бдиномЂ иманш, веКт. у задово.1 ВНОМ 7ј Јживанк» онога, што намт. доноси наша радиностт>; а јоштћ кт. томе и јм 4 штво , знати оно чувати, што имвмо. Вм, кои се гопите у изобилности и добрЈ, вм сте сиромашнш одђ мене. Ваше в зздоволбство неограиичено. Вашимб желнма нема ни крал , ни конца. ЈНто вмше имате, све 6 бј сте то ВБ1ше имити жел"ћли. .Истина мати природа захт &ва и одг нас -Бнеке маленотребе; али ЈивЈ.те лако набавлнмо. Вами пакЂ хиладј дрЈги, мени непознати, брига, причиннва евакш дант. едт. и неспокоиство. В4рубте мени овако старЈ, коино самк V ЖИВОТЈ много вид10 , П искјс10 — по градови нечЈб се ништа манћ коекакви см-ћшенја, Јзнемиреногт. и злобногт, живота, него по сели мира и тишине — в-&руите ми велимт., да сј три ствари нЈЖДне чрвеческои срећи, и те сј мј као очнбш видт, потребне као; мирт. еослован-ћ, и задоволвство! Ако знате вашт, духт. примиравати ; Јдалнвати се одт. непр1ателБства и неслоге, и кротити пламтеће ваше страсти. Ако сте кадри поднести горке СЈдбине, кое лшде постизаваго? Акознате изб-ћгавати безпое•лицу, и забавлнти се чимћ корБ1Стнимт.. Ако Јмште НебомЂ даровано вамт. иманћ, 6 бмо оно велико, или малено, паметно разполагати, и шнбим-б зодоволнвати се, онда ћете бмти срећни и през срећни. ( конацт, сл^дуе) ЧОВЕКБ И ГОДИНЕ 1№ГОВОГ'Б ЖИВОТА. Кад -б Богђ види, да в све добро, што в створјо, а онђ онда сазове к-б себи човека и осталу животинк), да им-бгодине живота определи, Првогт, дозове

творац -б преда се човека, комђ овако проговори: „Човече! тебе поставлнмт, Царемх целе земл-ћ; давмт. ти благородно лице, и бистарт. разумт., да можешг мислити и говорити Свако земалвско с^воренћ бвЉе подт. твошмт. влашћу, тако бићешт. господар-в н јдћ свомђ животинбомђ , кон се на землни, у води и возДУХЈ наоди; и живић^шЂ тридесегБ година." Човект. са овимђ незадоволлнЂ оставн благогЂ створителл, ндикЈгоћи и говорећи: Шта ми вреди, што самв земалБскш ЦарЂ и што радостћ свега јживамЂ,кадЂће ми саа радоств текЂ само тридесегЂ година трааги. Завидлвиво и злобно в човекЂ да.гћ слушао, што в Богђ осталу животишо сђ дјжимђ животомђ обдарш. Дође редЂ на магарца, кои одђ Бога овакЈ заповестБ доб1б : ,,Тв1 ћешЂ радити, терете носиги, иподђ нвина стенлти, поредЂсвега тога горко и лдно ћешЂсе ранити! и живићешЂ педесетЂ година.-' ,,Благш створителго, повиче магарацЂ, кадт, ми такове невол^ у талЂ падаго. а тб 1 ми молимђ те пократи животђ сђ двадесетЂ година." У томђ пристЈпи за дјгимђ животомђ чезнЈУи човекЂ молећи се , да мј се животђ сђ магарећи двадесетЂ година продужи. СвевишНБШ смешећи се испјни мј мол 6 ј. СадЂ дође редЂ на пса, коме Богђ ово рекне: ,,Тб 1 ћешЂ кЈћу чЈвати, и лежати на благу твога господара. Твон рана бмће кости и мрве; и живићешЂ четрдесетЂ година. 4 ' И пасЂ се заио.ш, да мј се животђ сђ двадесетЂ година пократи. ii бБЈнше тако. ЧовекЂ се и за ови двадесетЂ година препорЈчи, н испуни му се жела Наипосле дођередЂ на маииуна, кои доб!в ов Ј изречен1«5:Тв1 ћешЂ бнти подобакЂ човеку, но болзлвивЂ и детикБш. БмћехиЂ свагда деци на подсмеи, и живић ешЂ шестдесетЂ година."