Пештанско-Будимска скоротеча

58

крала и увгкла, и Мудрацм ће 1отшт. много стотина година имати посиа, докле сва ова исгребе и устране. Шта више, многа су се одт, овв1 јтакове знаменитости врКђ удостоила, да бм се данаст> вдва тко усуд1о шта противг нби лвно рећи и \чинити. Мудрацв! и вћроучителви у овомт> виадагосе као правн Мудрацв!; и текЂ «дант. другомт. на уво шапћу, да су сананл и бунцанн; а окамо се народт. круто нви држи, и у нвима савг свои мирг. и све свое блаженство находи и ужива: ово се ткче Фанагчка или Бунцатела. (конац-в си^дув.) АБДУ ЈОВА СРЕЋА. Мораина прнпов^дка изг д 4 л а Соаве. (продуженЈе) Абдулт. пошто ово чув, зачисли се. Да се срећа налази у сиромаштву, и тежачкомт. животу, чинило се е н^му невкронтно: ерт. прво у изобилности и лакомт. ншвоту среће наћи немогаше. Онт, се пусти са старцем ку дублви ризговорт.. Чудго се е пепрестано, како [се простота бечазленвЈмћ мв!слима и желнма увеселнва. — Добро, рекне старцу, ма мени 6 зачудо, да вм угнкгени свагдашнвомЂ тешкомт. раднвомч. можете се гошч. сретг.Б1ма називати? „Ономе" настави старацт., кои се одт. младости аа безпослицу навикнуа, чини се може бв1ти наша раднн ве.шка мука; али нами се не чини дрлтончЈе, вант. као една игра. Гледаиге ме овако стара, меии никадв ни е врјвме дул± и неповолвН16, већт. кад1, самв што слабЂ, илијболестан-в, те не могу радити. Онда ми се дант. година чинИ. А ка љ самв у дћлу и послу. зачудимЂ се како ми брзо дант. прође. Вами пактв грађаномЂ чисто се види на лицу нека дангтбица. „Шта , зарт, ни 6 горе „продужи Абдулт. 1 ' дан в на данз, тћло свов роиути."

„Сужанв се мучи, н тћло свов рони" приватистарацт., кои мора свого злу судбину макарЂ скапао, трпћливо да сноси, а ни 6 властанЂ кукавацЂ да почине, када се умори. Кодђ насЂ Фала Вогу тога нема. Л када сеуморимЂ, посадимЂ се гди у ладЂ на травицу и почивамЂ. Ако -оћу мало и проспавати, нигко ми небрани. ОваковммЂ начиномЂ устаемЂ а опетЂ на раднго, сђ новима и пр '1умноженнмЂ силама. Мене не силув нитко да морамЂ радити, докђ одђ тешкогЂ знон и труда не паднемЂ, ванЂ радимЂ онолико , колико могу. СудимЂ дакле, да овакова раднн неможе се називати мука» нити неподносимо бреме већЂ пр1нтна забава, иувеселешв. Овако мв1 мои господару! послуемо, пакЂ смо вазда веселе ћуди, задоволвни, гћломЂ здрави и кр1впки. НашЂ уМЂ НИ в НИКаДЂ СК0рбнБ1Л1Ђ МБ1СЛИМа нн бригама смуКенЂ, нити нзмђ срдце грижомђ повређено, као што е напроти†многогђ л1 >нштине и безпосленика! Да е вами знати, како се МасЂ ело пршма, како ли намЂвсанЂ сладакЂ. ,У исто вр[вме помв1сливше на плодђ и родЂ, кои намЂ благодатно зр1в и расте, заиста иитамо се чисто неком^ милотомђ , и веселомЂ надеждомЂ, ков вв1 богати и велакаши може бв1ти и непознаате. Наиман-ћ дћлце, да и свак1и коракЂ, кои н у могои башгини учинимЂ , опомин г ћ ме на милу жетву, и на сабиранћ осталв! плодоаа. А то исто опоминннћ , и такова ммсао , рађа у мени велико задоволбство. „Встђ рекне АбдулЂ , ма и таи плодђ кои вм чигаво бож1в лћто тежачећи крваво заслужувге , опетЂ е мала стварв снроћу онм сласти, ков мв1 богати уживамо, и безЂ труда и безЂ губитка времена." „Када н изжеднимЂ „одговори старацЂ, отидемЂ доле на оваи поточићЂ, пакЂ што ми се мари, ако ће другш савЂ