Пештанско-Будимска скоротеча

да се советництд не саио добро новцемЂ н ;>грађук), него да и ордене, златне ланце, драго каиен-ћ и дрЈге драгоценосги на дарт. чесго добГнк) — а онђ е велико поверенћ кт> свомв Господару имао, и често кгћговомЂ разЈму див1о се и чу* дш: али е оиегЂ при оваковг >мЂ пв1танк> сасвим-в забун ^&нЂ бмо» „Заиста мои Господару! не знамт., шса 6б1 на ваше шлтанК одговорити могао". Но Милордч. своимђ озбилвннмЂ лицемЂ показиваше, да онт> не на\1ерава шалу ироводити. „Тв1 мои Коиоре! рече му Милордх, имашЂ пуно право на оне новце, ков си тб 1 верно и аоштено заслуж'10 ; но тм ћешв покраи совета мои много срећши човекЂ 6б1ти! Ако мое совете прииишБ твои ће послови срећно за руком-в ићи. Ако 6бј пакт> новце прии^о, то онда 6б1 тако сиромашанЂ куКи вратјо се, као што си и пре бмо. Приии дакле мов светованК.па се не ћешт. никад-Б поканти. И ти тврду речв даем-Б. да ако се кадгодЂ о твомђ поступкукано будешЂ, то мени у свако доба слободно дођи, пакЂ ћу ти новце твое подпуно исилатиги. Сад-в К .онорЂ, кое зоогђ тога, што 6 велико проћу свогђ госаодара поверен -ћ имао, ков оиетЂ да не 61.1 нћгово негодован1е на себе навукао, изнви же.по свош, да ће заиста совете Милордове у име новаца примити. „Ко зна" помбјсли онђ у себи, 3 ,да ли 6 то моиправвшГосаодарт., коНсе самном кразговара, или можда кака†нечастиввш, кои подђц видомђ могђ Господара, са мномђ беседи. — „СадЋ ме добро Коноре послушаи" рече МилордЂ, ; ,ако моа свегованб иепунишг, то ћешЂ блаженЂ човекЂ овога света 6 би-и. Бси ли дакле преправанЂ ?" „ всам& Гоеподару" одговори Ко* НОрЂ. „Целиваи дакле ову свету кнвигу.*' КонорЂ е целива. (продЈШсн1б с.г^дуе.)

РАЗГОВОРЂ између ФилозоФа и Простака. (нзђ Коцебуа) одђ Дим. Поповнћа. (продужеше.) ГенералЂ. ВашегЂ ћу судЈго сметнути. М ја ило. Немоите то чинити , врЂ га мв1 сви радо имамо. ГенералЂ. ВашегЂ ћу натароша до врага отераги. МI н и л о. Слободно, само да нећемо добити горегЂ. Ген ера л ђ. ВашемБ ћу пароху дати нешго мало новаца, и са тииб га одпустити. М 1 нило. Милосгиввш господине, узмите се на умЂ, ерЂ то неиде добро. НузЂ нашегЂ пароха сви ћемо ђипити. ГенералЂ. Тако онда сте ВБ1 ребеЛ1ННТИ. М1 н и л о. Не , милостивбш господине; та ммништа друго неиштемо, него да насЂ оставите онако, као што сте насЂ и затекли. ГенералЂ. То неиоже бнти, ерЂ н нећу да потоисгво на мене жали. М 1 н и л о. Ко 6 то шотомство ? ГенералЂ. То су ваша деца, ? и унуци. М 1ни л о. Тима 6б1 н вратЂ заврнуо, кадЂ 6 б 1 они о нашемЂ трошку ктели срећнш 6 б 1 ти одђ насЂ. ГенералЂ. Они имаго право то зактевати. М 1 аило. Где стои тонаписано? ГенералЂ. СветЂ се мора за потомство трудити. М1лило. А потомство опетЂ за потомство? генералђ. Не, оно само ужива , ШТО СМО МБ1 посенли. М 1нило. Знате ли вв1 господине еасвимЂ известно, да ће мои унуци збогЂ