Пештанско-Будимска скоротеча

ваши уредба срећши бв!ти, него што самЋ н? Генералт>. Зацело. Л ћу одсадт> сат. терегЂ узети на себе. Н ћу вамЋ бнти и судја и парохт.М |л и л о. о^вмо ли мб1 и онд& плз" ћати дац1б? Генералт.. Дац^в ћеТе плаћати као и до нко, само све мени. М»аило. А пароху никакве десетине ? Генералг. Десетину као и досадг но аени. М i а и л о. А шта ће 6 бјти ст. кућомг и башчомЂ пароховомт. ? Г е н е р а л т». То ћу задржати за себе. М (нило Хмт>! Х мђ ! дакле шта имамо наипосле одћ те наше нове среће. ГенералЂ* Д ћу васв на већш степент. изображенјн попети. И васх ће зато околна села као особиту обштину почитовати и уважавати. М 1н и л о. Мм са сви наши суседи врло добро живимо. Генералт.. Али они вамт. се подсмеваш и ругак> васт>, а кадкадт. и ваше воће на међи краду. (конац-б сл!дув) 1ЕЗИКОСЛОВНЕ СИТНИЦЕПод овим именом (у броју 49. Скоротече од 1842) учи нас један нопознат Господин (6. К.), да „властелинг у числу множ: има (и то ваљада по његовој измишљеној Граматики) властелини"; а незна и неће да призна, што Г. В јк вели, да властелин има у млоштву властели , како год и душманин-душмани, грађанинграђани; а и у цхрквеном језику, и у свима Ст>рпским Дипломама тако се (виастели, а не властелини) налази; а да се увери, нека отвори „Позчеше Стлское" и на сграни 6. види ће „ни ш властелеи немилосерднхх." Тако исто он замера Г. Аџићу (Свет ићу), да „знамљ, знашх, зна 4 ' те гла-

голђ совершит. д:ћиств1н (као што Светић мисли), него „траготвега (као што он учи)." По овоме дакле морало би бити и венчати и венчање, и чути и видети „траадтвега д Ј јиствјн", које неверујемо, да ћему Светић допустити. За „сиграти" вели: ,,аид' да се играмо'% д« толико значи, као и „да с' играмо'« и да зато „сиграти" ништа иеважи. По овоме дакле нећесе смети деца више сиграти, но само играти! а незна, да играти значи јрп1ел, а (сиграти - тИг (рје1сп, какогодт. и јединити и сјединити. Шго се пак тиче „вн-Јшшости и сполншности'' кад по његовом казивању „у Хорватскои веле иди ван'в, а на вопросЂ гд4? кажу: да в вани"; то зашто дакле није ваност, него , вн Љ шностб" које ни у полак није познаго тако народу коме пише, као што је „сполншностб ." Пт>рво је оно , што је око куће и за кућом; а друго што је на каквој ствари споља. Глаголи се пак могу 'писати састављено (са не) и раставлено (од не), и једно и друго никога невређа, са тим мање. што и сам Г. 6. К. пише састав»Бено „нетве" и вели „ово се мб1слимђ може скупа написати." — Кад се дакле ,,нетве" може скупа написати; зашто се неби инди могло, ,,и немогд" скупа написати; Особито кад вели, да „то болви писате.њи не д"ћле'' него скупа пишу ! За ,.саоб1Ц10 и с0061ц10" казати се може, да је пт>рво у полак само сљрпски, а друго ни ст>рпски ни славенски. Код њега би дакле било „познат1е"составити и созвати, него као што сви људи говоре саставити, и сазвати. На његово „не сумннмЂ да тве доити,или не доити" одгсворио му је Господин II. у „пршгћчанно* 4 вт>рло добро п паметно. — А. Драг осав . б еви ћ.