Пештанско-Будимска скоротеча

150

смо мм ст. взглкомч, нашни-Б то већт. VтГ чинили, што бм онт. досздђ могао 6 б 1ти и што би требало да буде; ер г Б тежко и то еадЂ вћровати могу, да га само онако доброгв имамо данасљ, као што смо га већЂ кадгодт, имали Шта? Еда ли е веК-н све оно, што е за п4смарскш простоговорнБШ и иудролшбнми изразЂ тако точно опред^лено, да обј наша писменица свзкогћ пћвца и просгопнсца евагда посллжити могла? бли у иетои писменици све већт. тако развјено, убрано и углађено, да п*ћсмослову или Мудрацу у писагпо нбиномт. никакова пукотина, никаковђш чворх, никакова ривача подт. руку доћи не мора, коа бн 1И у послованго задержавала. б.ш сенашг вз&ткт. тако далеко дотерао, да 6 б 1 се нбимђ у спакодгБ роду иисанн сне тако казати могло, као што 6 б 1 се каза ги хг кло и морало; н то 6б1 л' се тако казати могло, да ништа ни сиолн, нн изнутра исказано остане ? Накратко вли езБШ-к наш к , као орл ђе (инсгрумент'1.) кнБижевно л4п в , згоданЂ и савершент>? Ако хоћемп, да на ова нмтанн одговоримо, то отворимо наибол]; наше иреводите.гћ, кои ч^сго сђ туђи бЗБ1ка на свои не у иу да преводе ; отворимо наше Дневнике и Новине, над-Б коима 6б1 се збогт. «:!б1ка ш Л овогћ често заплакати морали; отворимо наше ниеменице, ко<ј по души да кажемо, никакове писменице ни су. Не 6 б 1 в"ћровао човект., како намЂ в и у наипотребншмт. случаевнма и МБЈелииа сиромашант. езБШт., пак'Б 10ШТХ особито онда, кадт, га изнутра као орлђе ваука сматрамо? Арапскш 6дант. дпдрацт, само са Словарима свогт. езБ1ка 60 камила натоварити 6 могао, а да се евн наши Словари ионесу, вдва 6 б 1 и едно магаре шта носити имало. Ако пак *б р'ћчи наше ни су само знаци, него шштђ и застирачи , сђ коима МБ1 мб1 сли наше покрвшамо и чува-

мо, то сматрамт, н цћлкш 6 змкђ нашЂ, као велик1и просгорЂ преиспунћнЂ видимб 1 мђ МБ1слима; као неизм-ћрнми пред -ћлЂ сђ неизброинБШЋ поннт1нма. Сва стол4ћа и сви редови човеч ^и в -ћкова у ово велико чувалиште полагали су сва мб 1 слш свои биага , ма су она како добра, или зла бБ1вала: нова столЗзћа инов1и родови прелНшБивали су и умножавали иста блага ; свака МБ1Слећа глава свои миразЂ ту 6 прилагала; свакш изналазацЂ главно и езгру свои мбш.ни там" е улагао; сиромашн1И су отудђ узаимлвивали и помагали се; лажлвиви новчари рђаве су новце у исто хранилиште зато давали, или да позаимлћно поврате, или да споменикЂ себи подигну: витезоподобни разбоиници знали су само име велило сђ отиман -ћмЂ туђегт, добра заслужити. 1/1 тако 6 послћ толики велики премћна 6 змкђ нзшђ постао таковБ1МЂ сакровиштем 'б, кое би богато и сиромашно, коб и добра и зла у себи има, ков 6 и добило и изгубило , К'^6 и туђе помоћи треба, и другогт. помоћи мпже, но коб покраи свега тога и као необБ1чна 6дна достопаметностБ свагда остаги мора. Свака 6 кнБига леа цкећемЂ и зелћмт. засађена; свак1и 6 6 збшђ прог.транБ1И ВерТЂ ИСПунћнЂ еваКОВКИМЂ ОБмћмЂ II дрВл ћмЂ ОТроВНБШЂ и л 'ћкОВИТБ1МЂ , вб1соКИМЂ ИНИЗКИМ Б, С0ЧЗНБ1МЂ II СУВБ1МЂ ИЗЂ 7 Ј св1!о части свћга и са свима боама и мирисима ; «дно, да накратко кажемт,, свакогЂ дивлћна достоино позориште! — Тно 6б1 овд^ј чертежЂ само верта овогђ у метрвБ1МЂ верстама прегледати могао, кад-к му у исто време живо сакровпште н ^ћгово тако много науке у себи садержава? И тко 6 б 1 само кодт. сувогЂ изгледа 6 зб 1 чногђ осгати могао, кадЂ 6 цћло вештество, коб се у бзмку налази, цћлокупна бзгра? Ал' ПраВБ1И 83Б1КоиспБ1тателБ тежкосе наћи може; онђ 6б1 морао бвгги чо