Пештанско-Будимска скоротеча

151

векг сЂтриглаве, мудролгобацтв сир-ћчт., д^ћлописацт. и .побословЂ, кои е многе туђе народе ирошао, и взвше нкЈове зато добро проЈчт, да о свомт. рођеномт. што паметн1в рећи може, и кои као правши родолизбацт. да свогт. народа човекомЂ остане свако ст. т> ђи бзвша добро на свои рођемвЈи прем^стити и пренети стара се. Ако 6 свакогч., дакле и нашегтћ народа езнит. пјно ммс.ии иол 1;, то колико се у н-ћму различнм граница и манви нвива налази, кое овов особите господаре имаго. Пакт. ако и «су оне одве!гг. различие, то се опетт. у двћ главне части д'ћле, коб су тако испрекрштане . да бм н, кадт. бв1 ш између ссбе одд4лбивао, у скоро немогуђну стварв уплео се; оне се зову: предћлБ наука и обштегв живота. Садт. тко хоће; нека назначи ону границу, коа ће овд^ сваку главну науку, онд^ свакЈи достопаметнни догађаи; овд г ћ свакогв особитог'Б мвпил-ћнл образацт., ондћ сваког-в живованн начин'в, овд"ћ свако училиште, онд']. свако дружство назначити тако, да свакји у свомт. езБЈку своа землвишта, свов нвиве и цв'ћтнике има. Па кадт. бв! таи иств1и мужв гоштв и державну науку разумћвао, то бв1 онда гребало, да се и о том-в добро проммсли , каковвш утокт. цЈјло нто од'в нар ћч1н на бзшкт. и.ма: какова бв! се кормств отуд-Б цћломт. народу учининити могла; како бв1 се између св!го сунарФ.чника и саагителн едно сродно сус4дство подићи и обдержати, и како бв1 се наимослћ исто сродство наизгоднш преко свеобштн закона гако управлати могло, да ни сила державногт. тћла, ни свобода повдинБ! членова никаковогт. уштерба не ма. Т ји повдини членови есу знаменити списателви, кои ако невише, то заиста вдно дрво, кое су сами засадили иодранили, као своерођено имаго, подт. коимт. дакле иа миру и безт, бћде

живити желе. 11 заиста на ова нарочно лица и мир :ге грађане, кои заслуге свое до небеса не дижу, требало бн да наивише иманл кнвижевногЂ припадне, будући да влада1оћи н*ћки назови- Архоити Списателвски с г б ц-ћломт. четомв свогомт. наивише о трошку други живе, ништа што бв! честито бв1ло, свога не маго; зато дакле или одвећт. мало. или управо нимало честите свое раднћ св4ту показати не могу. 1Г нипошто признати не могу, да езбјкв као сакровиште мвп-.ми само едномт. народу, само вдномт. кнкижеству, само едномт. училишт\ или бдном к списателго припадати може; и зато се сасвим-в тога держимт., да бв! мв1 у испнтиванго и у разборитомг, изображаванго езнка наше1 "к онда наибо.гћ посттпали, кадЂ бн смо свакомт, народу, свакомт. нар-ћч1го, сваком'Б предћлу, свакомт. училишту, свакомт. спнсателго што 6 нћгово дали; свакогЂ поособв заслуге назначили и избронли, свако! в нарочно плодове тако између себе изд-ћлили, да се на свач"1бМЂ рођсномт. землвишту рсђени само _)сћви и разсади, рођено воће ичокоће, ])ођена пшеница св куколћмх, рођене руже са штиромт. и рођене липе сб безнлоднвшт. вербама добро видитн и разпознати мсгу. Онда бв1 се тект. пођдини списателви карактеризирати могли, како се сирћчт. нбговђ умв н труд7> у поБћстннци наука владао; онда бн се тект сви списателви различнв! народа едни сирам' друти ставити могли, да се међу собомт. сравне; да се нвгове заслуге измћре, и да се изт. СВ110 нби нрате лћноте цв'ћтови поизвлаче; онда бн се тект. едиогв кнвижества пол±изт» другогт. познати, и еваком б свое право дати могло; снда 6б1 се многе парнице свершиле, кое се садт. у кнвижеству нашемт. чине; онда бв1 се свађе р-ћшиле, ксе се сад*. међу списателБима надазе; онда 6бј су се оне не-