Пештанско-Будимска скоротеча

152

чредбе уклониле, ков су се нзмеђу различнн поданика подигле и кое су изћ отиманн сус&днм рЉч1и, и изт, ноћнв! по оближнћимч. странаиа пллчкана постале. Изчезле бм онда многе сувгне, честолгои»е распре, ираздни у р*ћчима ратови, |јчне сиетнЈз и уммслима пром ^не. Сваа праве мудрости страна у своЈои свћхлости показала 6 б 1 се и зоогђ свог -к взв1ка добв!ла бв1 на кнћижевнои маппи рођену бош и свое границе. Рођени нвнни градови ц жителви, рођени устави н процзводи бмли бм ичђ нашачени; рођена нг.ина огнвишта бћ1ла бн имђ описана. ПовЉстница свпо наука, добмла 6в1 више асн "сти, разговетности и нлодородносгп. Све шго е неблагородно и несмв1СЛено, чега бм се еданг народт., еданЋ кругЂ наука, вдант. списагелв стмдити морао, протерало бв1 се. Она праздномБ1сленоств , коа се у све науке мучки нодкрала, онајј лаж.п,пвми вкуск, когб с\ много пути столћКа утверђивала, она с» «та, од н кое ни само светилиШге учености р!;дко на миру остало ни бћ!ла 6 б 1 одкрмвена, свучена , своеважности лишена и протерана. Ништа се у б^Б1Чнои благаиници едногт, народа, вдне науке, вдне МБЈслеће главе не бћ! терп^ти могло, окромт. оногасамо, шго бм свете истине и праве просв^те наше достоино 6б1ло. СТО РОђЕНЕ БРАћЕ. Србска народна иреповедка. {проДЈЖеН1с) Неделвко сутра зоромв Е>ћи своши крене се, да и друге свшове са собомт, доведе. Код*б куће се сви за женидбу спреме, само Ннко кодт. куће остати мораде, да сђ Драгинкомт. сватове и пр1агелл старогЋ, дочекат. — Домаћица Неда, смотривши сб прозора сватове свое изнђе предт. нби , весело дочека 1И, и допрати у дворану. Девоиве све баху у светло обучене, и за светковину преправне. Кад'Б се младенци разделе, домаћица лзе два златна штапа свеза ш црвеномЂ пантлвикомт..

н окрене се младенцима говорећи: „као годт. што су ова два штапа заедно свезана, тако треба да су срдца вашалшбовлш сћдин^на''. Затммт. баци обадва шгапа уватру. „Садт.одите, дасвипри веселш данашнБШ данЂ прославимо". У еднои великолепнои сали све 6 за славу спр"ћм.тћно бв1ло. Докт, се они частише, овамо лаке играчице и умиллте свирке св, чаносгБ удноаваше. МладежБ весела тамо, амо пвеће е разбацивдла ; а прјагни гласови лшбке су песме изводили. По ргчку оду сви у башту иуну цвећа и плоднм дрва, да ни е у раш лешие бв1ти могло. Свуда се песма, свуда свмрка чула. Младенци се у коло уватише, и лакимђ погама, каонакрв !ли, играги стадоше. У овакомЂ веселш два читпва боговетна дана проведоше, па тек в се трећш дант. расгадоше, и свагови се кући повратишр. У саму зору узеше они путт. предт, себе; код-1. ал'на еданпутт. г\ ста ш магла тако покри, да вданв другогт, разпознати ни су могли. Но мал > по мало магле не станше, и они свудк у наоколо буду грднвтмт, зидинама обг;о гћни. Само едну бдиниту гвоздену кагиш предт. собомт. гледаше, надт. кошмт, сграшнкш орао сгааше. Онт. 6 у усти свои краеве одђ златногЂ ланца држао , сђ коимђ 6 великагреда, преко 1возденг.1 врата, свезана бмла. КадЂ ово Неделвко угледа, заповеди своимђ смновииа, да крену греду ск врата и ланацв разкину. Они сви радо полетише, ал' се у то исто доба громовнми гласЂ орло†зачу, кои живу ватру изђ уста сипашс, и са разширенБ1МЂ крв1лма надЂ кБима Неде.њку говорити стаде : „Стани ! кудЂ си нагао ! Цикаква сила земалвска ни 6 тебе и твоб смнове у станго одавде избавити. ПутЂ е оваи на веки затворенЂ. А животђ твои и твои сннова у моши садЂ власти стои. бдно те само одавде избавити може ј и то ако ми се обећашЂ, о-