Пештанско-Будимска скоротеча

163

та; притомЂ и дкинике (А^еп(-е) свЈго морски влад'ћтела. У овомт. пристаништј , свагда у преправности стое ратне иађе свио велики сила. Аустршски ратни шаика „Леванте" на обранЈ трговине, одавде 6 редовнћн! иолазакт.. — У вече подт. в'ћтарЂ пјстимо разапета вћтрила, при саинои мћсечини, кђ Родјсј пођемо , и сутра данк. у вече подт, нбимђ котве сијстимо . Горомт. се одма кт> ономђ приморго јпјтимо , гдћ е н-ћгда Колосг сЈштествовао ; но опомђ е већЂ и трага нестало; едва су намЂ стопе ног ј н г ћговБЈ показати могли. — КадЂ читамо, да сј изђ међт. ногу хгЈнчли.т лађе иловиле, то треба да скеле разЈМ-ћмо; врЂ е и сво прим ^р-ћ гако мало да до нћга веће лађе допрети нсмогј . Ко ј оваи островЂСтупи, 1П6 можно, да сеонБт, р4дки и дивнБ1 приклшчешн, коа су се овде сбБ1ла, не опомене. Познато е каквомЂ сј се храбросћЈ хркт1ани сђ непр1ателћмЂ нбиовогђ имена овде борили. Сђ какВОМЂ СЈ СЛаВНОМЂ СМрћЈ ПОСЛеДНБИ конаницБ1 овде погинјли ; и садЂ оваи прекрасанЂ островЂ подђ армомЂ пранства тЈрскогЂ звћроподобно стен!;. — О кздђ 6 б 1 врачебшдмЂ прутомЂ на ново подићи мого овде лежеће шнаке; да сђ клонјтомђ већв снагомЂ турскомт. мало се проборе. — ГрадЂ острова| овогђ смо са свно страна промотрили; по бедеми и обкопу судећи, рекли 6 б 1 да е 10 штђ ј доброи снаги. Нема тогђ шнака, кои 6 б 1 сђ ладномЂ немарносћу, ј оваи градЂ, корачити могао; кадЂ помисли; како сј мили праотцБ! н'];гови, за свстј в г ЈкрЈ хр1стјннскј, ј крви собственнои и браће ское издисали. — ПоредЂ тако славнБ! прад /&дова наш1и, како смо мали мбј , и недостоини нб10ви потомцбт . У насЂ се ДЈшевно благо за нишга држи. Зауставленћ трговачкогЂ течал, забрана јношан отрова каквогЂ, и дрЈга овбшђ по-

добна всЈ оне Јвреде, за кое одмастиги латамо се оружчн. — Одђ глјпи турака бадава смо разпитивали, за много славнми господскји сокакЂ (8<гаЈа Је СауаНеге) о нБмј ни поннпн нису имали: на посл4дкј Н '1 к 1 И издрпанЂ ФранцЈЗЂ тамо насЂ одведе. — Сђ каквомЂ тронутомЂ чјествителносћу корачали смо овбшђ сокакомх. ТамнадревностБ покрила е свукрасотј . Самртна гишина, н-ћмо ћутан^, и ни едне душе у овомђ сокзкј видили нисмо; лЈпа конбски копита одзивала се преко и јздјжђ ; стазе сј травомЂ обрастиле, и тако 6 изгледало као да у цЈ;лои околини ни едне живе душе нема. мб1 смо се радовали, а и дивили, гд-ћ т Јрцм свето ово мћсто чествуш. Овде смо наградскои кагнивидили гербЂ кондника ФранцЈза, кои сј послсдиби овде владали, и чудили смо се, како га турцб1 замазали ни су, осо 6 бјто гд-ћ крстЂ на н^ћму изображенЂ стои. — 0круж1б е града овогђ у царству 6 б 1 Лн наивеликолЈЈпте. Палме, поморанџе, лимјни, смокве, наипрЈатши у свЉту пред ^лЂ издаш. бдна се поморанџа, за краицаре купуе. — Одавде се кренемо и за два сата у С1рско примор-& присп4мо; кое е тако велико, да ц-Јјлогђ св^та лађе примити може. У Гвер1ера Аустрјиску се Фрегату преселимо; на ко1ои е Фр |"др1кђ ЕрцерцогЂ 6 б 1 о запов ^дникЂ, н одђ Банд !вра Адмхрала примимо новацаза пу1Ђ. На востокј ТалиреМар1в Тере316 наивише ц'Ј;не; кое у Валенцш сђ царичинБХМЂ ликомђ на ново кјјо; сђ коима плаћаш воискЈлевантјиску; инасЂ сј сђ овакима изплаћивали, сђ ннима смо цЈ>лј С1р1Ш проћи могли, а на онбјмђ ДЈкатима, коа смо изђ Беча донели, много смо изгубили. (продужеи1б сл^дуе.)