Пештанско-Будимска скоротеча

164

ОДГОВОРЂ Гд. А. Драгосавл ЈЈвићЈ на нбгово филологигно изаснешв р^вчичести ичасти V Скорогечи числу 18 стр. 110. ЧестБ и частв. Ове две р^вчи, ма незнамБ одђ куда, и како происходиле, осташ у Србскомт. взику, и у Србскомг НародЈ во в-ћки непрем^не, као што и 6С ј , и имаду свака по себи свов право, и сммслу слично означенћ, конмт, се Србскш НародЂ служи. У нашему Србскомх езмку, дакле и у Народу, познага вр1бч1, честк, подђ именомт. поштенћ, а не подт, именомв (&[)еЦ- д10- парче, комадиКћ) као што наоди Гд, А. Драгосавл^вичк. Тко ввидјо да СрблвинЂ говори: даи ми честБ (лгЈјсто комадиКт.) хл$ба. До би ћу честБ (м4сто дш) отчинства, Ово ми е запало у честк, (м±сто у дш)? Него у Србскомт, разумћва се честв (као што сви знамо) подђ нменом г в- (Е^е- поштен!}. Та и иукш простакт, каже: честант, - или поштент, - човект, - еђгИфеС 9Кеп(Ф ■ Т б()гсптапп. Теби брате честв и поштен-ћ- ©ђге ипђ 0^ејресК. Говори се такођерЂ честитЂ - еђЕепшф- Онт> ће 6 б 1ти честитЂ човект, - е§ П51Г& аиб ЈђШ е1П еђгЦфес 5Шеи[ф Шегђеп. О нј, е посто честит к- еђснтф Нодт« именомт, честитг, разум^ва иашт, НародБ: и пош гент, , и богат -Б и им *ћв. Да е што честито (вели пословица) као да 6 б 1 човект, реко : честно, поштено, ва .шно, л!бпо корБ1сгно не 6 б 1 мене ни запало. А не говори ли се: ЧеститвЈИ Царе, у смбјслу , као могућш прес^регнми, иоштенн преиспун4нбш. Када 6б1 дакле у Србскомт, ЧестБ &ђеЦ парче, комадићв и дш, а честитЂ&е4ђе1и - значило ; то 6 б 1 се онда разум^ вало, и говорило: честитмп царе- ђефе1(= № $а1(ег! А да тко упв1та наипрост^бгв селанина (Срб .1Бина да му каже) шго е то

честница? Онт, бБ1 му по свои прилики овако одговорш: Честница 6 хлћбт,- колачБ- кои се ломи у духовномт, веселш, за славу и честБ рождесгва Хр1Стова, као и за благословк, здравхК, плодт, и родт,, кућевне дружине. А не 6 бј му одговорш, да в (честница) Д10ница, дшба, или изђ комадића (тЈ»станм честш), умћсита и печена лепина! Та и у словару Гд. Вука, — кои у истраживанго старине, и у знашо старосгавнБ1 кнБига, додуше прво мћсто заузима - стои написано на стр. 899. чес гв@ђге , а не (&ђеЈ1- Д10 парче) и честитхеђгепгејф, а не (ђе(ђеЦ*> Што в друго и честитан-ћ (®1ис!« шип(ф- ©Га(и1а(!0П) него желенћ Честног -Б, поштеногх, и напредногБ жнвота, зато се говори, када долазе гости ко крстноме имену (у светчаре): Добарт, вече, и чесгиго ти бБ1ио свето; равно гако: Честитх ти баднБШ дан 'б. ЧестигЂ ти БожиКб ! Честитт, ти новорођенвш сб1нб! ЧастБ у СрбскоиЂ чита се вазда као частБ, изначигостба- ©а|1пшђ1- (тал. соп. уШо) и не значи се - ноштенћ, (тал. опогр ). Частити се, гостити се- (1ф и= дајђдеп - 1гаскПгеп. Говори се н. пр. позватБ самБ на частБ- Јф анј^ С1П @ај1= шађ1 етде1ађеп. Ббш самв на части. Мои пр1ите.1Б држао 6 велику частв II о овои р 16411 увћри ће се свакк у истомх словаГУ Гд. Вука (кои в точно по простонародномх говору сас гавл г Јзш,) на сгр. 895. гди стои написано: ЧасгБ ©а(!та!;1, а не (&Џ хе - поштеиЈјј. Донесо 6 кумЂ частв, (кумовска естмва иа свадбу)- ђес ^еЈраиб ђаб ©ај1ша(}1 девгафГ. Ово исто посвћдочава намЋ и наша народна пословица: нуђен к као и чаш^ент, - ведарјд^. Ако ли се гди у нашемЂ Народу говори, и разумћва: на частБ му- е§ |"о11 јђш ј«г @ђге ђјепеп, то ће се дмачно говорити, по провинцјализму ; докђ по идштизму Срб, взмка частБ значи ©ај1шађ1- гостба;