Пештанско-Будимска скоротеча

273

дана мало ослободи. Кадт, ое одт, сна пробуди, чуб она звукЋ топова и тромбета у граду. Конбск1и топотђ такођерт, е до ушпо н^нндошао. Непр1ителки већ -Б с у у граду бмли, и Француза гласв н'1;жне !ои грУди пробхно. Страшна сл-ћдства нЈзноп, стана падоше 10и предт, очи. Ни едногт, прјнтелн, ни едногх покровитела овде зашо не бћхнше; али садт. 10И нешто на паметв дође, и она у наивећои таиности, као на крили поити да свои немБтшлаи у д г Јшство приведе. III. ЦАРСКА ГРОБНИЦА. Москви е вект. последнБш част, куцао. У ватрено море завшнЋ стоно е светБш град-Б. Ватрени езБ1ЦИ до облака судопирали, па и само небо чинило се да у ватри плива. Палате се една за другомт, рушиле, а величественБ1 цркв1и саине куле жалостно су сагнуту свок) главу подђ разтварашћомЂ сти \10 мђ држале. И КремлБ, ово старо царева обиталиште, ни е одђ опустошаватћегЂ пламена заштеђенн 6 б 10. Сгара гарда и главно воинство овде е стан г & свои утврдило, али видивши Наполеонт,, да е са свно сграна плаленомЂ обкол&нт,, буде принуђенЂ, да ватри уступи. Онђ пође царскомЂ замку „Петровскои." Горе}11и градЂ страшно позор-ћ издаваше : са св^хо сграна летили су воиници по улицама, едни да животђ себи спасу, други да драгоцена сокровишта, коа су у граду заостала, изнађу, и одђ ватре уграбе. Овде се нукЂ разлежаше одђ воиника, кои су одђ падагоћегЂ каменн ран-ћни 6 бтли , тамо су опетЂ по гдикогђ Руса, што градЂ пали, немилице на парчета секли; трећи су драгоценостима обтерећени весело ходали. Али ни за чимђ тако Французи ни су грамзили, као за црквомт, Св. Михаила кон е за гробницу руски царева определ^на бБЈла. Овде су се надали , да ће шасетЂ сокровишта наћи.

Сђ Факллма у руци пођоше граиатири у подземне ходнике, где су мртви цареви 6 б1ли. Али како се лшто ови преварише, кадЂ уместо драгоцености сандуке црвенБ1МЂ сомотомђ покривене смотрише, кои около сребрнБШЂ чипкама обшивени имена царева и дане рођена и смрти означаваху. Разнрени почну наново све ходнике пролазити, и тако ходећи опазе кандило, где предЂ олтаромЂ светли. СадЂ сви тамо поврвише и што се прво нбинб 1 мђ очима указало, бБ1нше: лепа, скромна девоика у пристоиномђ оделу. Ова сирота одђ воиника уплашена, одЂсгра повиче, иобнезнанивши се, падне на ладннш мермерг. Ово е бБЈла несрећна Пауловна; коа е после освоен1н Москве у цркву Св. Михаила прибегла, и ту се између царски гробова сакрила. .,Шта ! гг повиче некји при првомЂ погледу, ,зарт, у овомђ проклетомЂ граду мртви усташ? л „Чуете л' ПЈере?' - ' настави друпи, помозите ми е у наше обиталиште однети, некЂ и ца[>пца види како се међу великомЂ воискомђ жиаи." ; .Шта! зарЂ тб! мбхслишђ , да ћу н ово сокровиште сђ тобомЂ делити/' повиче прввш; ;; то не ће 6 бгги, н самБ га првии нашао, дакле по праву воиничкомђ мени припада. к дНити ће твоа, ни н^гова 6 б 1 ти , л привати трећ^и, „него онога, кога она за наилепшегЂ и наилшбведостоишегЂ пронађе; анбБ1 правакукавица бно, кадЂбк! при овомђ решешш посрамл ±НЂ остао." л Ћути тн, штомного говоришЂ," настави онаи, „девоика е мо а, и кои ми е додирне, томђ ће одма моа сабла тело пробости." „Шере, оћешЂ да ти се за твои безобразанЂ гозорЂ одђ олова печатЂ на чело удари?" лготито повиче маЈорЂ. л Пристои ли вамЂ се, да се са сдномђ несрет-