Пештанско-Будимска скоротеча

277

таниша С>ћрбул.ама налази се б ; тако у М олитвослозј од 1547 има: Теб4 слава и дрБжава чбстб и покланкч.ше *) ч 1. с т н I; II припадши иконЈз. Ово овако несамо да се у Ст>рбуљалха налази, него и већа чест народа говори ст.рпски: част и поштење, а не руски честћ и почтеше. Да. је дакле „част"' народу ст.рпскоме позната, може се то са народнима Песмама 1841 изданима посведочити, гди Г. Вук у Песми 129 овако пишући сведочи: Овдје (вели), као и на млогијем другијем мјестима, част значи &Џе; Руски чест. На ово ево и примера: Свему роду и племену на велику ч а с т. Ти нам дај винце весело пити, Весело пити у ч а с т н бити. Богом Сестро и светим 1ованом ! На ч а с т теби мој дебели Доро. Да Бог поможе окомне зборове, кон нашем збору за част раде, а за здравље Бога моле (п. 131. V.). Из свега овога дознаје се оно, што Г. Вуиновић није знао, да је „частнвш постђ , частнћш крстг" стотину пута правилше, и смислу сличше сгрпски неголи руски,, честнми постђ , честнвшкрестЂ" које у правом СЂрпском друго значИј то јесг: кт>рестизпарчадисастављен. — Аколи ћемо пзкзаистаговорити, као штонас Г. Вуиновић кварежно учи, чесни пост, и чесни кт .рст; то ћемо онда морати по његовој аналогии и ; ,м а ч' говорити ; ,м е ч" адан- ден, а пањпењ: и тадај неће моћи остати по жељи Г. Вуиновића неп[икосновено „оно, што се евећЂ еданЂ путг ународу уживичило."— Но то Г. В. знам , нежели више, да се народне речи кваре, а руске приме; него поуздано уФа .м се, да ће и он шат сад признати: да ч а с т ) У пређашнимг прилозима штампано е ћд место овога писмена; зато молимо, да бм се сђ ов! (србском^) п, а Ба значи е.

у ст.рпском значи руску чест, а чест опет руску част. За остале пак књигописце могу на послетку навести оно, што је 81ешћеП у Истории немачкога народа о томе говорио : да нам треба сиреч сва наречја проћи, и претрести: изговор и број слова боље одредити, и непотребна слова избацити; а пређе свега једнак Словопис завести. А. Драгосавлевић.

ДОПИСЂ. Изћ Б ачк е. У селу НемешЂ- Милетићи држао е одђ неко доба едана. месарЂ крчму сеоску у аренди заедно са месарнвцомг. Онћ е, као што н^говн селанн сведоче, увекг бшо добарг ииоштенЂ човек-в и мнролмбивт.. Он'в 6 трпео кућевно зло, кое понанвише наша браћа по већнмљ варошнма са угледнвм-Б женама трпе. Она осимђ тога, што е светвш домашнБЈи и ФамнлГнрнБш мирљ нарушавала, 10шђ е мекостБ и доброту нарави свогт. мужа на то угготреблнвала, да е свонмљ поступан ^мћ наиглавше изћ св . писма: „И жена да убоатса своего мужа" у „И мужт. да убоатсл своел жени" преобратила. Онћ е нн> често световао, и говор1о, представлишћи жалостна следства, кон мораго, и хоштт» жалостн1а, кон могу томе следовати. Но коровомг суете светске и гадне телесие страсти зарашћене прси нн су могле овако благе и меке речи пробити. Човекз, пакЂ н4ш> видећи, да определ4н4мЋ конштитуцје и свога закона теретт. свои сноситн мора, дуго е трпео, докђ се нскре лростн у лштни пламент, у преима н^говимђ поднгле нису. Дошавшн тако едаппутч. дома затече свок) жену 111 Гхз^ГапИ. Онђ се трудш, да утиша свок) лростБ, оде мирно у свом собу и легне. Жена ше престаала пецкати га, и кавгу замећатн. Он"Б већ 'б немогавшн нростн својон одолети, о добрми човече! о слабости човеческа!— скочи^ обуче се , узме ножт., насрне на лармамћу пуницу, затБШЂ на жену, и оне обе одг нбгова ударца лртве падну, затим -б се залети на шогорицу, но К\, а то збогЂ -тога , што у тнполраФш нн е бвмо шђ пређашне аогрешке поправнле ; ерг КЛ. зиачн у Н.