Пештанско-Будимска скоротеча

292

Србала храбрн, добрш срцем-в , ОтровЂ нештедно на уош лмтмн Просипаш-Б главу, млађанм Србалн Срдечннн венацЂ добнтн трудећу с'. О добру обштемЋ кадЂ н ммшлл, Мнлоша в4рностб и дмчну храброст^, Мушицког-в волн) младежн улнва, ПакостникЂ стреломз срце мн погодн, Наметну м' замке беде, муке, Грдну у пропастБ увућн м' трудн с'. Ха станн гупо, отрова лишена, Срце с' нзлечн совесћу праведномљ , Замке се мрве, беда бега , Н ћу т' одвућн у пропаств вечну, Са с ^агомт, духа, руке ми нознатомЋ, Да се освете Сократн, Мнлоши, Душана ебнв да с' добру нада, ВенцемЂ украсн мушнчкогЂ желн. ПАЛЕЖЂ МОСКВЕ. (Н о в е л а) (конацг) V. ДОРОГХОБУЦЂ. Дани преваре 6б1ли су прошли, и сви златни образи будућносги као тама предЋ сунчанБШЂ зрацима изченули. СадЂ е цича наступила, и горди Бородински победителћи одн с^верногт. ветра гонћни морали су садт. бегати. Утврђен'1} руске воиске кодт. Мало> Лрословецт. осуетило е кралћве гигантске планове; зато заклшчено буде, до Смоленска натрагт> повући се. Прождрлниво шивотно човеческе невол^ћ, гладв» беснило е садт. међу разсенннмт. бегашћимт. масама, и ст. нкиме се онаи страовитвш обликБ сдружш, кои кадт. се загрли, жиле живота укоче се. С - б бледммт, лицезп» и упаднутнмт. очима, ст» каменБ1МБ срдцемљ ирелазили су вои-

ници преко свои одћ зиме смрзнуткт др\ гова. У .моренБш воиникт., кои е дрлгима снажнЈилп. на путу стоно, одђ ошј се безт. свакогт, сажаленн на землш стровалБИвао, сђ кое се више ни подизао ни е; ерт. снегт, га е одма затрпао. Али наивећлха су бкше сажалена достоине оне Госпође, кое су у великолхт. числу за Французскомт. воискомт. ишле, и међу коииа се нби изт. наивећегт. чина налазило. Ове сироте лшрадоше сваку нужду трпети. Подобно безоружанншт. жертвама ишле су за бегашћомт. воискомч., и нби врло лгало ил1ало е свои заштигника. У овои гомили налазила се и несретна Науловна, али са срдцем -Б пунБШЂ лк>бови и духа све е беде и недоскудице сносила, надашћи се, да ћеу Смоленску зилговати и ту супруголЈТ. свогб лшбезногт. Гарбона постати. На последакт. дође се у Дорогхобуцт.; али како се сви уплаше , кадт* само развалине слштре, где се шшгђ пуше. Овде се лшслило, да ће се ела и пића затећи, и тбшђ већт. одт. дугогт. врелгена беснећу гладБ утолити. Али Наполеонт. прошавши туда да исто лшсто запалити; и садт. отчанн^е воиника 6бјло е неописано; садт. се у разорене подруме силазило и по врелол1т. пепеиу преметало, да 6 б 1 се шго за ело нашло. У неколгБ црнолљ, одт. ватре поштеђенолхт. низколи. своду, на полакт. изгс релои слами седела е несретна Пауловна, грешћи се на нешто мало ватре. Предт. вечерт. дође ши Генералг. вал !ђ нелшлу в ^ стб доносимх® рече онђ , „у Смоленску не ћемо зилшвати; нашг пут 'Б иде преко Нилга, са свакилгБ данол1Ђ наша несрећа расте, и отуда лшжете видети, да се лшралш раставити.® При овои в^ћсти одт. унгаса дрекне Пауловна, будући езнала, да е свое родител'Б, и свое илш (честк) жертвовала; али одиа себи дошавши рече: „Шта Гар-