Пештанско-Будимска скоротеча

293

боне, зар-в сетБ! за мои животхбоишЂ? о како зло о мени мбтслишђ . Л да тебе садт. оставимт,, кадт> ти непрестано наивеће опасности прете? Не, л остае>и> кодт. тебе, и ништа ме не ће одђ тебе разставити, осимг смртБ^' Са срдцемЂ, кое ни наиман4 сажаленн не познаваше, сматраше Гарбоне неко време ово верно суштество, после настави: „Маните се такоп. разговора, онђ ни е за нашу несрећу. Мени се чини, да ме ни сте разумели. Мдите натрагђ у Москву, тамо ћете 10штђ можебБ1ти ваше родител ћ наћи; ер -б н ни самБ више у станм васЂ чувати. а БезчувствителнБШ! зарт. 6б1 ме могао садт> оттерати , кадт, самБ н већт. мое родител']}* мого честБ теби жертвовала ? а разлшћена повиче Пауловна. „Ахт. Гарбоне!" са слабвшт. гласолп, продлжи далћ Пауловна, „не носимђ ли залогћ лгобови подт. моимђ срдцемЂ, и 1Б1 не налазишЂ никаквогЂ сажален1а сб твогомт. несрегномЂ ПауловномЂ ? к Но ГенералЂ безчувствено одговори: „И самБ принуђенЋ казати вамЂ, да се мб 1 морамо разставити; ерЂ наша отношенн наигора 6 б 1 сл4дства могла имати. А друго вб 1 никадЂ не можете мон бупруга 6 б 1 ти , будући самБ н већЂ ожен 'Љ нђ . С ђ Б огомђ Пауловна! — Пауловна при 0ВБ1М1. речма паде у несвестБ, а Гарбоне са свогомђ воискомђ оде. СМРТБ ПАУЛОВНЕ. Тишина се бБма по целои землБи ирострла, и ништа е не узнемириваше, до гдекоегЂ гласа трумбета у рускои воиски. — На еданпутЂ бело нешто изђ снега диже се; оно далазише све ближе и ближе рускои воиеки; стражарт, повиче: ко е? одговорЂ се не даде; на еданоутЂ пуче пушка , и привидћше паде на енегЂ. У томђ часу долети оФицирЂ, да види, зашто се пукло. О нђ сматраше

на снегу лежеће створен4, после скочи сђконн , пораженЂ натрагЂ одскочи, по томђ узз!е га и сђ кочи сђ нбимђ на кона. Све ово ни е дуже транло одђ неколико минута. Оваи ОФицирЂ бБ1нше ФирштЂ Васил1е, кои е умирућу Пауловну у рускш станЂ донео. У стану е шштђ полумргва лежала Пауловна, кадЂ Васил1е, кои е мало пре отишао 6 бјо , са некимЂ у година мужемЂ унутра уђе. — ^Овде вамЂ лежи ваша кћи в са сузнБЈМЂ очима проговори официрт. Графу Сулкову, кои е у униФорму рускогЂ Магора обученЂ 6 бјо. ;ј О вде, мои добрБп! отче, благословите вашу умирућу Пауловну." ГраФу су сузе низђ лице потоколхђ текле, онђ , пр^мда одђ свое кћери нко увређенЂ бБ1нше, опетЂ ни е могао свое родителБско срдце сакрити; него гушећи се са сузама изиђе изђ стана,- и пошл1ј свогб верног-в прјнтела, да е при последн^мЂ часу т4ши. Мало после уђе старвш неши свештеникЂ. Оваи е руке свое надЂ умирућомЂ ПауловномЂ држао и благосилао е — садт. тихђ уздБ1саи изђ груди 1ои излети и — Пауло&на премине. — Усамл4нБ1и гробЂПауловне орошавале су сузе Васи .ин. (изђ Немачког% извађено)

НОННА НРМВИДБНШ нли 3 лн Духовн, У неко вр1еме мбголили су лгоди, да зли и нечастиви духови, и виле, налазе се заиста, по празнвшт, кућеринама , опуст ^нб1мђ градинама , и по дубокомрачнБШЂ пећинама, — и хиладу коекаквБ1 страота и зала припов4дали су, као да ова банги чине свакоме ономе, кои 6 б 1 се усудго, у нб 1 овб 1 мђ пустолинама преноћити, или само покраи нби ? обноћк проћи.