Пештанско-Будимска скоротеча

295

Овде 6 онђ подјго стоио, на свашто ечмшлнгоћи. Напосл ^дакЂ причуе се н г ћ35 у шт. едногЂ НЈгла одђ подрума, као човеческш гласЂ, и говорт>. Окт> пршгЈЈти да има и доић гоштк неко подземно, и таино зЛсто. Прикучи се бол г ћ кт. зиду. Нанесе јво , и на сеого жалостк разу.м^е, да е ту чета самк разбоиника, кои се договораху: каквомт, 1»е га смртпо јморити, посл 16 дјгогт , договора и препирана, чте онб едногт,, изт, међЈ ш,и, гди говори: Зло ће ћити по насв ако га ј 61вмо! Оит, е едно господско лице. Сутра ће дигнјти се потера а), претраши Ке савт. градт,, иа ће наст, наћи! Мое е надЈрогивт, мнћиЈе да га слободна ванЂ пјстшго. Виларт, охрабри се оввшт, и рекне имћ : Богае ће васо скупо стати, ако јеи и наиманћ што учините. Л носимт, важна писма ; коа мораго кралго ј рЈке предата бмти. У овомб селу имаит, а јоштт, моа четБ1рт, пратгоца: смртк згоа неможе сакрвнзена, и неосвећека, остати. Отворите да вант, изиђем -1,. А а Виларт, обећавам-Б вама свакЈ" таинЈ, и не само тј , него и достоинј наградЈ. По краткомт, совћтованго, р1еше се и пЈсте га вапт,; али ст, тимт, угоБОромЂ, да имђ се закуке, ништа дрЈго св1етЈ неказивати, ван-к да е вид1о: зле ДЈХове, и чјо НБ10ва страовита дћла. Непрође томе много времена, бавлаше се истми ХерцогЂ неко вр1еме на свомђ добрЈ, и разговараше се са свои пр'штел1,и; алЂ ето ти кт, н^му едногЂ непознатогЂ човека, коиводећиза уларт, два ждр1ебца одђ племените пасмике, умилно му рекне: Они, коима сте таину обећану у градЈ 11. до овогђ часа , тако в4рно сохранили, моле васЂ, да пршмите оваи дарЂ, они су таиномЂвашомЂ избавлгкни! Сада се наоде изванЂ цар

») у Хорватскон говоре:

ства, и живе на безбћдномЂ м г ћсту, неимагоћи већк одђ ничега, боати се. Сада оваи стане своимђ пр[ателБимз приповћдати, што му се ј онои старои градини догодило. Они петЂ привидЉша 6 б 1 ли сј петЂ сребрнара, кои су Фаличне новце ковали. ЗгрЈванкш подђ 6 б 10 е начин -ћнЂ на подоб1е мишаловке, (2Виф гоаСфше ђег ЗИ(еп) каквомЂ сј ј врГеме старински међ јсо 6 нб 1 ратова, и ондашн ^гЂ гиранства, скоро сви градови снабд±ни бнвали. ВиларЂ е толико весео 6 б 10 , што се оне велике погибели избав^о, и животђ свои спасао. КадЂ 6б1 годђ о овоме казивао, ни едопуштао, кудити овогђ н4гова дрзновеногЂ поступка, нити е хотео, себе представлати за прим -ћрЂ погибели, у кого човека несиБ1елена храбростБ, лако довести кадра е! нзћ Тр!еста одђ Н. В . .. .

ХРАМЈБ, И КМПЂ ШПГГЕРА II А ОЛУМПУ. Олглш1а бно е градЂ на Пелопонезскомђ острову, кого сада МореомЂ назБ1вамо. Онђ е имао две знаменитости, прво е храмЂ гоштеровт,, а друго мћсто, гди сј игре олтмп1ческе торжествоване бБ1ле. ГОпитеровЂ храмЂ находго се ј Масличномђ гаго, 68 стопа вб^сокђ , — 95 широкЂ, а 230 дЈгачакЂ. Онђ е на сголповима дорическимЂ огђ мармора узведенЂ. Сгатуа Шштерова славнБ1МЂ каменорезцем 'к Ф1д1емЂ тако е величественно начинЈзна, да е целомЂ светј за чудо служила. Статуа ова представлала е Шпитера седећа, и бБЈла е 26 аршша ввгоока, престолк н^говђ