Пештанско-Будимска скоротеча

296

доетизавао е јсводђ великолћпногт. храма. Масса отђ, кое е изобрнгкеше ГОпитерово Н8чин г ]зно , бвтло е отђ слонови костпо , и наичистЈегт. злата сложена. Н^говђ еронЂ 6б1о е такођер-в отћ слонови костпо, златоЈИЂ извезент., и драгоц 4 нннмђ камен&мЂ иепун^ћнЂ. На поверхности престола изображене су бвЈле Грацје, као кКери 10П1терове, покраи нби и млога дртга изображен !а, све отђ злага саливена. Када се величествено предетавлеше ово очима гледало, ше се могло разликовати , чему бв1 наивећу похвалу дати* и чему бв1 се ввпие дивити требало. Чудесна е она величина, чудесно у резанк) художество, диванЂ 6 бно раскошанЂ трошакт. у злату, и драгомт, каменн), а наивише усоставу т г &ла и главе шпитерове. Р1мски царт. Кал1гуда хот4о е К 1 пђ оваи у Р1МЂ пренети и ше му за рукомт. изишло. Варвари опустошавагоћи пред^ђле ове, разнесоше целу драгоц&нносгв кГпа овогт., а време кое све пролЛни иодлаже, порушило е величествент. храмЂ гоПИТероВЂ. I. Чокерлаиг.

О П О М II II \ Н I е. Прескупо продаванће наши Сербски КнБш а чини, да човект. не може пренумер ^рати, ерт. се после превари; разв^ћ ако е нау ^по новце у лудоетБ давати. Мбх нисмо у состоншго (кадри е арапско) ништа напиеати, што 6 б 1 вредно 6 бјло у тудБШ езБш% преводити, зато бћ1 наше кНБиге морале 6 бјти евтш1е (цћше, веле на н г ђки мћстБ1) или поне тако скупе^ као у други народа около насв. Ехетр1а вип! ое1шва! Зато нетБу поименце ништа говорити, еле то могу казати, да наши писателБИ гледе г (кром4 безсмерТ1Н или славе) писанБемЂ кнкига и кесу свого здраво напунити, ерЂ иначе нека кажу , аашто тако скупо кнБИге даго ј —

кодт. н-ћки е цћна спуштена, као што се види изђ новина: дакле кад -б се може сад -б по манку цћну давати (каменв- маицб ! , да и садт> ихђ хотБе тко да купуе) зашто н1е и предБе могло се? ТтограФ1Н садт. наши више има. Говорисе и по новина, данаше свнгценство Б1ол1е неима; но и како тве е имати, кадЂ нкмачка кошта 2 Фр. свезана, а наша 10 Фр. сребра невезана; ово дана купго самБ мађарскш новбш зав-ћтЂ за 1 Фр. 50 кр. лепо свезанЂ, печатанЂ у Шарошпатаку — наша Б1бл1а износи петв томова, н^мачка еданЂ; петвш томђ (новб!и зав -ћт -в) не знамЂ, даго ли безЂ онб 1 Хђ четБ1ри, но ако е таи случаи, онда треба свати свавценникЂ, и друпи, коме е могуће, да прегоре 2 Фр. и да га има, прочитава и поучавасе. — Ако тко рекне овд^, да — ако скупо кнкиге продаго , — не отимаго, насил1Н не чине, томе се може отговориги (што н ^кто вели за оне кои просе): — истина да не отимаго, али ишту у име просв±шен1Н, народолгоб1н, у име добре, полезне ствари, дакле као у име Бож1е, и Богђ зна какова изв1ннн употреблаваго, само да из !Ђ што у тасЂ, а изђ таса у джепЂ доиде. — Пршми еов ^ћтђ и отђ слуге благоразумнога. бданЂ С в н ш с н н и к ђ .

ДОПИСБ. Изљ Сербје (Грађаза иеторји Србску.) Косово под1, видови-данг године1389. 15. дана. — Има ли Срблвина, веру, цркву и народност!, свон) лгобећегг Србина, кои небм од-б срдца уздануо, кога душу небн печално - умнлно чувство н'&ко обузело, кадг поммслн на Косово - нол'1; и ондашнћЈн Вндовз. данг? Кудг се деде Србско царство, кудљ ли слава Душановн Срба, шта бм одђ мнака Обнлнћа Милоша, и н^говн врстнн побратима Косанчића Ивана, н Топлнце Милана, шта бн одђ старца Шговића, и н - 1говм деветљ соколова, шта