Пештанско-Будимска скоротеча

354

СреКни Воаарг.. Надписг оваи то.шко у квииа јиооопбттство возбуди, да они. како се у чамацт. смесге, желећи о срећкои возара с,удбинБ1 извЈзстити се, сђ нмшг се у разговорт, пусте. На удивлеше чуго они, да онђ ст> доовггкомћ за превозт., не саио жену свого ст. петоро дечице, но и таста и пуницу обдржава и рани. — Д1 опетт,," рекне господинђ, .,вн себе срећниит. возаромт, назмвате?* - и есамћ срећанЂ/ одговори оваи, ^но дуго 6 б 1 траало, кадЋ бм н вама приповед^о, кад-н самв и како оаив срећант. постао* — Господинт. и госпођа замоле га да имт. то каже, и он -б сл-ћдугоћу приповедку иочне. Мои откцђ и мол мати , Богђ да ш упокон, имали су многоброину породицу. Иосле с -мртп матере мое, пре едно петнаистт. година, умре лш и отац-в кои е возарт. објо , као и л што самв, и цб1 смо одма по погребу нЈзговомт. сбогт, некогЂ ма.1ог 'б луга, нас.гкдје наше — чамацћ — цело добро наше, продати мора.ш. То е за мене наитеа;е обкјо ; ер ! н (самћ у превозу већв одч> неколико година, место отца мога заступ!о 6 бјо , и у доброи надеждв!, да ћу св дообггкомт . одт. превоза, ужигакт. заслуживати моћи; оженинт. се и сђ тимђ \ млого већои оскудости одт. све браће мое нађемт. се. IIо и унаивећои оскудости мојои а непаднемт. у малодушје. Н намислимт. труде мое усугубити, да 6 б 1 само изгублћнкш чазхаи /б искупити могао. Л одемт. човеку, кои га е за пет б ГвЈнеа прекуп1о 61,10 , и огкјњшмђ му мое нам±реше. Онђ се насмее , кадг ч_> е, гди а о куповашо говорилгБ, а новце текЂ У будушје заслужити ммслимђ . МеђутимЂ онђ ме опетЂ ув4ри, да ћу а , истбји чамацЂ хоштЂ сђ неколико краицара еФтише, то еств, за петЂ фунти штерл^нга дооб 1 ти , кадЂ годв п у с ганш буде .мв ту суму исцлатити. Ко е 6 бш радостнш одђ мене? Н газаиолммЂ, да онђ , истии чамацЂ , никоиђ другомЂ непродае, и сђ брзи корацм у малу мого колебицу иолетилхЂ, да мојои жени, коа е соогђ тогђ догађаа, кои намЂ се одма, у првои години састаи :а нашегЂ догодш врло оскор-

блћна бв1ла, радостант. гласт. однесемЂ. (). на е бБ1ла млада, здрава, вредна и лена, а и а салљ 6бш здравв, кр -ћпакЂ и трудолш6 б1вђ. ]\1б1 смо ол да едно друго тако лјобили , као сал!Бш нашт. жинотђ. Шта налгв е онда тежко бмти могло ? Мои покоинб1и отацЂ о 6 бпно е нама говорт; Децо! будите праведни, послове ваше ирилћжно радите, и са сгеченилп. новцел1Ђ штедлћиви будите, и тако васв Богђ нигда оставити неће , шгги ћете кадгодђ у оскудостБ пасти. Правило ово мм сл10 као какво благо сачували, и моа се жена исто тако свего по н!;му владала као и а. Сђ трудолшб ^елЈЂ и штедн &ОлгБ, н салн, нш узео; старе н^ћне родите.гћ полхало подпол^агати могао, кои , соогђ свое сгарости нису толико заслужити могли колико илхб е потребно 6 б1ло. Но после смјјти могђ отца они су сасвилп, на лхо \1ђ лебу обкш. ii салп. нби као лхое рођене родителћ .110610, и а могу казати, да е брига та у Л1ени , нби пристоино обдржавати, за лхене нова лха.муза-надпетица-бБ1ла, пре неслшритисе докђ ча.мацЂ наново себи неприбавимЂ, ii станемЂ у службу као малвш башчовант, кодђ нашегт. Спаје иса сволхн лхо 1 олхђ снаголхЂ, копао самх. и друге послове у башчи рад10 салхв, а жеиа лхоа, при свакомЂ пранхо кошула, и други кућевнБ! сгварШ у двору, и са шволхђ ? предивол1Ђ и илетиволгБ кодђ хуће, заслуживала е прилнчне новце. И лљ! смо већл^а пазили на врелхе него на салге новце. Ни едно лхагновен1е Н1е нал№ у залудЂ иротекло, у врел1е раднћ, наши су стари на децу нашу пазили, Ц тако не са.мо, да слхо се спроћу сгана нашегв, прилично ранили, по свах;е намЂ е неделф по неколико краицара претицало. Мб! узлхемо едну кптго, и на\л1ИЛ1о, сваке неделћ по кош крицару у нш оставити. 6сл10 ли лљ1 срећнБ1лхЂ какВБШЂ сл\чаел1Ђ, кои новчићв више него о»/ ' 6б1чно заслужиги могли , то опетЂ више, од б ообјчногт . иашегЂ трошка трошили нислхо, но све с.мо за изкупу чалхца штедили. К олико наиЂ е тежа кут1« бвшала толико е нал^а лакше на срдцу бмло; ер' сваке неде.гћ све сзхо се ближе кђ нашои цћли приб