Пештанско-Будимска скоротеча

лижапали. Истпна да е то нама споро иш.10 , и да намЂ се иородица наша Јмложавапа, но сђ' тнмђ нал1Ђ е и радоств растла: ер' мм с>1о се нећћ тобмчаили 6 бјли , и са ситномђ дечицомЂ нашомг, гдигодћ е само нјждно 6 б 1 ло едно другомт, радоств причинити. Поредакх и чистота у убогои колебицмнашои, и слога изт. међу насЂ Јчинила е, да сј наст. и богати сос4ди лшбити и поодити почели, и да су наст, одт. дрЈги сиромашака одликовали. Особитоиакт.нашт,добрћ!и Сиа1а наСБВоа.ноби. Онт> е имао обшчаи ; само вредне лгоде подпомагати, а ленвивце нинакои начинђ ; и снагда е више достоинство човека него ли продрзлБивоств Јважавао. Онђ никомх наваца давао н»е; но ј зимна и скупа времена, дрва и лебт,, продавао е вреднбјмђ .подма за врло малу цену. Ово е за наст,, као какавЂ поклонт, у готовомђ новцу бв1Ло ; ер 1 све, што смо при куповашо за манћ новце заштедити могли, долазило е ј нашу кјт1ИЦ >. 6 сј ли наша деца у Школи, при испбпи , за добро владанк и прил•јјжно Јчен'Ј> одђ Школски сгарешина кадЂ ско 1 омђ краицаромЂ , награждени 6 бјли, то они за те новце нисј себи посластице, као друга деца КЈПОвали, неКг, су 1и у кјтјицј оставлнли, ерЂ они као шго су говорили никаквогЂ сладкогЂ залогаа изести нећедЈ догодб имђ отацБ чамацћ кугпо небуде. Тако е иман-ћ наше одђ дана на данЂ помало растло, да нал!Ђ е наипосле само јошђ една ФЈнта штерлјнга оскЈдћвала, коа намЂ е за одкјпј чамца нуждна бБ1ла. Но башЂ у то време, кадЂ смо мбјслили ; да смо близЈ ц4ли доспели, еданЂ срећно изгледашћи случаи, бацБ1 намЂ куНј нашЈ Ј наивећЈ ТЈГу. К .адЂ самБ н едно вече сђ посла КЈћи ишао , смотримЂ на пјтј еданЂ одђ црвене самоти бЈђеларЂ. — Н га дигнемЂ и отворид1Ђ, и нађемЂ ј нћ.му 6 днј банкнотЈ, одђ десетЂ фјнти штер.пнга, кон е као штосамв а одлт вид10, момђ милостивомђ господину принадлежала ; ер' е име нћгово, на бЈђелаРЈ навезеио станло, и н самБ нћга самогЂ мало пре, тимђ истбјмђ пЈтемЂ идЈћа видш. Но бу -дЈћи, да е већв позео бмло, хошђ ис-

тогЂвечера, ј н^говђ дворЂ отрчати, то а сђ буђеларом -ђ к \ ћи одемт>, кои, деца моа кадЂ опазе, врло се обрадун), и јошђ већма, кадЂ о банкноти чуш. О отзцђ ! чамацЂ! чамацЂ! чамацЂ! викали су они урадости, и по соби трчали сј . СадЂ вбј три чамца у еданпутЂ кјпити можете! — Н V нби строго погледимЂ и запкттамЂ 1и: знате ли ВБ1 Д' ЦО! Ч1а е ово банкнота ? д»! ннамо, ч1н бћ! другогЂ бмла негЂ р . а ша ? вб1 сте е нашлн ! рекну мали. — Како 6б1 6б1ло , рекнемЂ а, да е ова банкнота наша бб1ла, и да самв л сђ нбомђ пошао 6б1о, да чамацЂ кјпимђ, и сђ гомђ страшномЂ новиномђ кђ вама вратш се: Децо ! бткдна децо! н самк банкноту изгјош, — Ко зна ко е нашао. — Нашт , грјдђ и шгедна сва е осуећена! —- Каж те децо ! како би вамЂ 6 б 1ло ? При голомђ текЂ представлен1Ш слЈчал овогђ деца нребледе, и за неколико магновешн одђ стра занеме. По краткомЂ дакле ћЈтант, рекнемт , имђ а: Случаи оваи нека вамЂ за наукЈ служи, и нигда изђ ума ва шегЂ да неизбацмте златне ове речи: Све шТо желиге, да вамт, други лшди творе, творите и вб1 нћима ! Као што желите, да* кадЂ бм н ову банкноту изгубјо 6 бп » , онаи, кои 6 б 1 енашао, донесе намт,; тако —- естБ ! еств сладки отацЂ! Ј^ЈМИ деца ј речк, МБ1 ћемо е однеги нашемЂ господинј . Л пакЂ јпотребимЂ приликЈ ову, вразЈмително учинити и доказати имђ , да на нашемЂ чамцу никакавЂ благословЂ аочивао не 6 б 1, кздђ 6 б 1 га неправеднимЂ нпчиномђ стекли, и да га сђ радостнимЂ срдцемЂ и веселимЂ очима ниг,дапогледаги небБ1 могли, кадЂ 6 б 1 насЂ совкстћ гризла, да е за Јкрадене новце кјп.гћнЂ. Сл 'ћдЈ1оћегЂ штра , а буђеларЂ, ј нед ра метем', и на мои посао, ст, тимђ налгЈ > ре н1ел !Ђ поитимђ , да га одлш госиодину, како га опазнмЂ предамћ. На како се л Јплашимђ , кадЂ алБину разкопчамЂ, и у недри бЈђелара ненаћемЂ.' а одл1а ашовт, (?) изђ руКЈ озцб1л1ђ, и тимђ НСТБ1МЂ ПЈТеМЂ , коил1Ђ самк дошао , награгЂ иоитимђ. Н. сзлјб целћШЂ пЈтемЂ, н тамо и амо , изгубл & нн