Пештанско-Будимска скоротеча

426

Кадт> се изђ ближе поснотри види < е да е чесскш и полбскји размерг на постолномт. и обш гемЂ правил V основант>, кое врло мало изпт1Н има; но будући да е едно дрм омт. противно, то су ова два нареч1а у наивеКемв противоположенно у смотренш славенскоп. размера. Нареч1е гогославенско слажесе Ј размеру осимђ неки малм изатЈа сачесскиит., малорусско сђ полвскимт. , а великорусско са свима. Ио овомт. могла бм славенска нареч1л што се размера тиче овнко у редт. доћи; Чесоно, шгославенско, великорусско, малортсско, полвско. ,У чесскомт. нареч'ио добјо св;' силу речи првБШ слогт., изузимагоћи неке падеже на СКШ ИЛИ ЦК1И, (овскш, ИНС1ПИ , РЦК1И). Некји путт. продужи се и среднвји или последнвш слогг, алБ онда свагда доб1е знакт. ('!, чиме доста на русско наречје наличи, у коемт. таквш слогови сву «.илу добио; но овде е 10ШТБ га разлика, што се у чесском г Б нареч1го истш слогови ч [»езЂ онаи знакЂ само прсдуже, а силу гласа задржава прввш с.гогђ, ма како се брзо изговор10. Ово задржнван'1. гласа и н&гова сила млого прпноси карактер1стики чесскогЂ разиера. Оваи размера одношаи овогђ нареч1а показуе особигу сродностб са обшгвшЂ разд^ленјемЂ мдзјкалне тактјке, кадт. се пседине речи (го числу слогова као поедини тактови иосмотре. Тако н. пр. чесске речи одђ два, три, или четв1рЂ слога ОТД8Н) гиасове, другоп., трећегЂ четвртогЂ четврт — таита (Жјег(еиа?010гославенско нареч1е у смотревго размера може се са чесскимЂ сравнити, одђ коегЂ се врло мало разликуе; но примћтити вала, да поедина гожног' сл;'венства наречја неку разлику у размеру имаго. У великорз сскомђ, у коемЂ числу гласа кадЂ првБШ кадЂ последнвји или кака†среднБ1и слогђ издае, размерЂ е слобиднвш и различитћП!, чиме се одј > млоги езмка одликуе и кђ музшалномЂ изражаванго приближуе. Малорусско разпознае ее чрезЂ млоге гласовите краине слогосе, у свему пакћ млого наличи на размерЂ полбскогђ наречја, По-

лнкђ изговара предиоследнБШ слогђ врло мало инатЈа сђ наинчимЂ гласом загосуу н-ћга на кр ;то сва е врстесалпи трохеи (ккг) ешосложна речв Н1е). Ова трохеиска слик.4 тако е Полнцмма уобичаена и < коро необходимо нуждна постала, да у сво10и Порз 1 И вј)ло ррдко ешосложне, већв све саме двоесложне слике употреблгого Зато полачкш песмотворнцЂ особито мора пазити, да му на кр*го е шаке речи на слику не изиђу, кое \ чесскомЂ нбогЂ гласа, кои на првв1И слогЂ пада већв не може бв1ти, будући да у чесскомЂ наречто даго двоесложну слику оне речи , одђ кои една исто онолшго слогова има, колико и друга ; е .шосложну пакв оне речи, од в кои една одђ друге више и .ш ман'Љ слогова има. Овде дикле примћтит ! треба, да славенскји трохеи трохеиске падеже Французски и немачки речи, у коима е свагда скоро на краго оно ум^кло е, знат» о превазилани, ербо у последнЉмЂ сл гу свагда скоро (у по лбскомђ и русскомЂ безЂ изат1н) нсно самогласно има, па зато може свако сл^венско нареч1е бол^ и лакше та .иднске песме превести, него Французи или Иемцв1. Као м )31калну матерто сматрагоћи показуе полбско нареч !е да е пуно лснвх гласова. У безгласнвЈма показуе се полнкђ да кђ краиносги тежи, будући да се тако противоположеЈне између наимекшш и наитврђи гласова ни у едномЂ славенскомЂ нареч1'го не налази. Но морасе и то јоштб придодаги, да башЂ у овб 1 мђ безгласнБша чрезвичкина Лођ1ка и лсна каракгерисика лежи. ГОгославенско е нареч1е гпдђ благомг ономђ клЈмомђ и у комшилуку грчки и тал! ннски племена добило знаке гожногђ духа; зато е у нкму и постала нека смеса сћверкБ! и гожнб ! преимуштества славенскогЂ и тал1ннскогђ благогласјл и славенске и талЈанске силе, чрезЂ кое е езвшЂ особиту неку др»" жестБ и цену за поезно и музжу добјо. РазмерЂ е истбш као и у чесскомЂ нареч110. Сва славенска нареч1н превазилази чесско своимђ ОШТрБШЂ и снажнвтмЂ (.КгајЧ&оЦ) сомђ , св010мђ собственномЂ енергЈомЂ и размера карактер1ст1КомЂ. Олуе по граничнвшЂ Мехске планинама и словачкимЂ Карпатимб