Пештанско-Будимска скоротеча

428

и не тако јоштв топли, свј зе.мну природу обаенвагоћи наново ошиве. Л11.1 благосклонне Читателћ садк водимо V землЈО ФЈандр1 !о. У Ауденарду близу св. Валпургске церкве налачагаесе мала бдна са дервенв1мк кроволЈЂ куКица, кого спола саз;о Фландр1иска чистота као и две беле на малБ1 прозори завћсе украшаваху. »У еднои ове Кућице таки при улазку у малу авлшцу находећоисе соби, седјо е при асталу покривеномЂ сђ пап1ирима, бсама, кичицама , пробама от б тапета и чаргамента младни едант. на подоб1е рукод^лца обученнБш и красногЂ изгледа мужЂ. Огворенвш и простодушнвш нћговт. обликЂ таки при первомг взору сваку надежду уливаше, а дерзновенне и церне н 'ћгове очи пуне живости и отважности гзначаваху бодрвш нћговђ духЂ. Онт. се у истомт, магновен11о, у комт> га нашимх благосклоннБ1мт> Читателкима представлнмо, закимао св бондисанћмЂ величественногЂ едногт. начертан^н (риссованн), кое 6хбл1ческу матерно изражаваше, и опред-ћленно бБ1кше, да се на едномт. тапету прерисуе, и кое, кадт, ова ФабрЈка изт> Луденарде у Пар1з&. премешћена буде подђ именомт. ГобелЈнт. Еуропеиску знаменитоств получи. Дуже врел!ена задержавао е при себи онђ оваи художественнБШ свои посао, и чешће га у далћмЂ отт. себе растолн110 прегледамћи, опетт. га ст. новомт. ревност1К) започне радити. Исктснбш оваи Послователк, кои е данашнБимт. даномх, и го св пунБ1м-в правомт., име Художника задобћдо, и?зивашесе БалдуинЂ ВанЂ ГестЂ. Б.шзу нђгз седилесу две младе, плзвокосе пјногђ здравли и кр"ћпости д'ћвице, кое су опетЂ сђ великомЂ пазливосћу пссао женсши радиле, и ово су бБ1ле две нЈзгове сестре. АгнезЈа и Мар1а. — Садв млађа, кон мапу свон) лшбопвгглбивостб дуже немогаше сустезати, дшне се са свога места, и преко рамена младогв овогђ мужа гледагоћи на нћго†посао, рекне му: ЛгобезнБШ брате, ТБ1 си, како ми се чиии, далеко у твомђ послу одмакао; ал' е то красно.

— Тако, тако е то, мала мол лгоооибјтЛБива Агнез1е, отговори гоиБалду инЂ, и мало е по образу помилуе. ,У прочемЂ а ммслимђ , да ће ово заиста са изборомЂ пршмл ^но 6 б)ти , ако само мбх овд г ћ у д-ћлницама Занатл1е Бевернажа као тапеге довершимо. — Ше ли го еданЂ отђ онб1 комада, кои ће за украшеше соба милостивогђ нашегт. Господина отђ ЛалаингЂ у замку нћговомЂ Шооргосу служити? упБ1та Мар1а, коа е такођерЂ устала бБ1ла, да се начуди овомђ красномђ свога брпта начертанЈхо. — 6 стб , да како. — 6л' да е истина, да ће го доћи у сне собе, у коима ће Царт, мребБшати? опетЂ проговори Агнезја: ербо Ке онђ , као што се говори, скоро у Шоор1ССЂ доћи, гди ће, докле се годб у овомђ пред'ћлу задержавати буде, пребвхвати. — ВеНв се, приложи Мар1а, и за уредбе побринуло, како ће га дочекати. — Лгобезне и миле мо" сестре, возрази БалдуииЂ, само кадк не 6 б 1 вбх тако лгобопБплБиве ОБ1ле, и само када не 6 б 1 о стварма, кое се васт. нимало не ТБ1чу, толико старалисе и бригу водиле. — А зашто си, Балдуине, опетЂ тако строгЂ, рекне му умилито мала Агнез1а; и каково е то зло, кздђ се о ономђ што се у вароши догађа, говори ? — ЗарЂ се гоштб незна, кад' ће ЦарЂ изђ Шпахпе овамо доћи? запвиа друга сестра седагоћи опетЂ за свои посао. — Таи данЂ хоштб неможесе право назначити— 11о може 6 б 1 ги , да ће намЂ га 1ованка моћи казати, кадЂ кући дође, отговори хои Агнез^а. — Али гди е затолипо 1ованка, те недолази? упБ1та братг Чини ми се да е она на полдне и заборавилз; — А ето већБ и чвони, придода, и скинувши капу сђ главе, благогов-ћнно прекрстисе; да, време е да се и отђ посла усгане. у истбш ма, кндђ е онђ ове речи говор!о , отворесе собна врата, и една отђ 18 година д'ћвица као безЂ душе утерчи унутра. — Она е бБ1ла наистар1н сестра Балдуина Вана Гента, а ктому наилепша и наиблаго-