Пештанско-Будимска скоротеча

129

иравма огб св1К) дрЈги д-^вица, кое су у д4лнИ цама Тапетж1а радиле. Чисто е бвио неЈЈ^ронтно, да се могла наћи у св^тј друга д-ћвица, коа 6 б 1 тангђ на лицу чертице, лк>боВН' и > Пр1НТН1И и н^жнш обликЂ отт. н г ]>притлжавала. Д^ла н г 1>на Фус!Огно>па бкма е ЈЈоасна и велми обангелна. Светле н^не очи блистале су се као ноћу зв^зде на плавомЈ, ве ба своду. Руахено нћно лице издавало к> е, да е сасвтгћ здрава; а исподђ тавноцерногг на глави н ^ ногђ поБривала указивале су се златокудраве власи на б ЈзломЂ и ведромг нћномб челу, кое се 10 шгб ни едномт> тежкобркжном -б мб1Сли ше зноило 6 бјло. Кадт, е човекБ дичнБ]и т г 1зла нћногЂ стаст. са проСТБ1МЂ и грубБШЂ од^ломб, у, кое обучена бмаше, сравшо, то Н1е могао пов'ћровати, да се оно на сходномђ и правомТ) свом-б м'ђстј налази; него е морао мб 1 Слити , да пред 'б собомт. велику едну Даму гледи, коа се само изт. н'ђке особите шале у овако просто од4>ло преобукла. Све се тако дало на Јованкн видити, да се лаиста гледагелв у овакпбои мб1сли утвердити морао: ербо н ^ н б гласт. бБ1аше умиланБ, танакт. и изв^ателант,; н'1>не рЈке бБ1нху тако мале, беле и нђжне, сл г ћдователно сваке лшбови достоине ; н^шђ ходт> бмаше сигант. и лаганЂ, и то безт. свакогЂ напрезана и узсилаванд отђ саме ши природе даровант., каковогЂ се све проче н'Јше другарице лишаваху; пакЂ зато ипакЂ она е бв1ла само сестра едногЂ о 6 б 1 чногђ Рукод4лца Балдуина Вана Гента. — Т б 1 данасЂ нешто верло касно долазншђ, рекне БалдуинЂ сестри св010и 1ованки, кадЂ е"смотри, гди у собу уђе. — Чекаи лгобезнБШ брате Балдуине; немои се таки лштиги и сердити; Н1е ово мон кривица бБ1ла ; него ћу ти о томђ таки при» пов1здити, кое ће мало иодуже традти. — А шта е то, де кажи, да чуемо! — 1о , и мени е самои иста стварБ 1 оштб не в ^роатна ; но зато ћу е ипакЂ приповћдити, само послушаите ме. (продуженхе с.г].дуе )

Д О П И С Ћ. (Баа-) Ст. особитмм-в вБтсокопочитанЈем-Б и синовномђ лк>бов1к> одушевленно Об1цество нашегт. Вћроисповћдагпа Баиско, сљ овдашнвимг Варошкимг МапстратомЂ, са Рим. Као. Препоз1том 'б Иреосваш;. Госнодиномђ МатвЈомт. Бартокх, сђ Фратровима, ст. нашимт. Учитеивима, и ст> прочомг Господомђ , измшло е 29 /п. Окт, л. т. на велиши Дунавт., да 6 б 1 нашегт. премилогт., и достоин4ишегт> АрхЈпастнра , Н'1.г. Ексцелленцјш Господнна ГосиФа Разчича, Дрхјешскопа и Митропол1та Карловачкогг, са Собора земалБскогт. дому лдућа, св наидублБомт. сердца свог-б радосттш поздравило, и за ону и^гову Отеческу благонаклонноств н попеченје, кое е при ти.чт. пстомђ Собору за нашу Церкву, наше Школе и нашт. Родб ревностно и безирим - 1;рно засведочити благоизвол10 топл];ишу н в'Ј>читу благодарностБ и за она Оошества и Браћу свого, кои овакову прнлику ненмак>, устменно принело Ожидаг.алн су Нб1ов.у Ексцелленц!ш сђ музјкомт., сл> топовш и сб радогтн');ишим 'Б сердцемг до 10 сатш ноћу ; — но на велику нкшву жалостб нриспе гласт,, да наробродг , у коме се Н Елс целленцја находила, ону поћБ -у Баш сбогт. велике магле неће присп4ти; и тако наше ово отч4нно Содруже.ство лоралосе у Варошх повратптн, безг да е свого виутреннш желго испунити могло. *)

В ћ с т и. (Изт. Бретиславе. 1з /п Окт.) У свакомт, правомт. Словаку узВудиХа е неописану радостк шчерт, овамо нама из-б Беча присп']>8ша поуздана и ннкаквои смутнби неподложна ВЈјстб , да е Н4гово Величество наигв премилостивБШ БралБ, мол -ћну отт> Словака Пр1В1лег1ГО на „Народне Словенске Новиие," и додатакв кт. нБима , ОрслЂ Т атранскј и" дати изволш. Ир1в1лег;и, вели далЗ; нашт. нзвћстителБ , у Канцелларш већБ е готова , н скоро ће се експедјратн. На таи нач1;нћ ћемо дакле сигурно долазећу новугодину нашимт. Н о в и н а м а поздравити , н онда у дружтво осталм Славенски грана на нолга нвности поставитисе. Боже обдари и Словаке желБНБшт, усп1;хомт>, и даи, да бн се и Еусеини, едини шште после осгалБ! Угорско — Славенски грана заосгавши , кђ животу народном -Ђ пробудили , и ст> нама у коло Славенско ухватилисе ! Изт, Новогг Сада, 18. Окт. у БеоградскимЂ Новнна.ма пишу : Иознато Вамт. е изђ Скоротече , каква е несрећа нашу варонгБ пос4тила. Ватра е велика бмла, ћурчшска улица садБ е полакт, пуста и развал4на. Позор1е страшно, да се свакоме срце трза! Колико е стан'1; погор^лаца сада бјћдно н жалостно, у толико о*) Чулисмо, да е таи паробродт, ону исту ноћв весма доцкант, поредт, Бае прошао.