Пештанско-Будимска скоротеча

пмђ свЉдоче, да су Славнни, православног' восточног" ИСПОВ^ЗДаШИ. Сл^здуе ми отговорЂ Г. Реценсенту, зашто предг, р (ер , рцм) пигпемљ е (еств) или друго кое самогласно писме ? " Онђ наводи р^чи „дерзаи, держати, смертпо," и хотве , да ш д пишемг. „дрзаи, држати, смр;ћу, или смрти," и наводи ко обореш о мом' изђ самог' мог' превода стр. 72. „посркала." Л самћ и овд'ћ несретланЂ, да самв беЗЂ икаквог' доказателства за употреблеше овог' е предЂ р осудћенЂ, ербо изђ кртке нисамћ могао увидити, зашто ми треба писати безЂ е, и оставлнкпЂи н"ћму, да докаже, зашто пише онђ р безЂ овог' е , испов!;дамЂ причину мог' овог' употреблешн, коа е врло проста, а именно, што су р^чи „дерзаи , держати, смертш " Славенске, кое се у истомђ СлавенскомЂ пишу са е, и тако нит' самБ см4о , нит' см '1; мђ , другч!е писати ш , оставлнготви сваком', да по ПровЈнц^алкму свом Ј изговара ји. Р±Ч1> пакЂ „ посркало " написао самб безЂ е , изђ узрока, што она ше Славенска, но само Сербска, и тако самБ К) поштедјо отљ е , као што бм и гд1зкош другу, коа не б&1 Славеиска бћхла, н. п. врло, брКЂ, врГЂ, ТрКЂ , Кврга ii т. д* премда бм за благогласје пожелагелно бмло, да и у ов&1ма сходно гласно писмо употреблавасе. А за смрћу или смрти нека ме доброхотно извини Г. РеценсентЂ, ерЂ н ни сад' шштђ не могу таи ТворителнћЈИ ни изговарати ни писати, ербо ми се чини грубЂ спрама дивног' Творителног' смерт1Н), као што ми се не бђт допали ни Творителни благод ат1 >у , запов^ДБу, жучтБу, отђ благодатв, запов^дБ, жучв, спрама Гвор. благодат1К) , запов:ћд1го, жу— Прим1зчаша достоино види ми се овд^ ч што мои крткЂ , замЉраготБИ мени , што пишемЂ ово е предЂ р. саМЂ га пише у назва1иш писмена овог', кадЂ га по не-Сла-

венски назмва ер • не бм л' могао назвати га сасвимЂ елементарно р , да буде барЂ кодђ н^зга сошегЈиепиа ? Изложивши овд!5 мбЈслимое о узроцмма, зашто самв онако , као што самћ , писао, да б&1 се барЂ видило, да самв М51слт, кад^ саМБ онако писао, нехотице долазммЂ на примЗзчаша на ореографјго мог' Г. Реценсента. Онђ пише ?„ ор ео гра ф 1 а " са т а не са ©ј пише „класично" са еднммЂ с а не са два • пише „граматична" са еднммЂ м а не са два; а л мбшлимђ , да онђ ни у едномђ отђ овм случаева не има право. 0 р е ограф1а естБ р:ћчБ Греческа, кого ГрецБ1 пишу са 0, а не са т. Шзмцбт, Латши, паКЂ посл^з ето французи, Енглези и т. д. не имаготБИ у своши азбуки о, а хотетБИ за честБ или за различ!е Гречески 'р!;ч1И подражавати писмену ©, додаго своему I едно /г, и тако 1/г слуаш имђ ум^сто в. Тако изђ истог' узрока Греческе р!чи не пишу са кое е Греческо ср , но пишу са р//,ј тако Греческе р"1зчи, кое се починго са р пишу они са г/г , н. п. ]{ће1ог1са , Шппоссгоз и т. д.— а СерблоинЂ, кои ввно служисе КуриловомЂ азбукомЂ, у коши му е К\*р1ЛЛЂ предао писмо ©, нетБе употреби-1 и исто писмо у Греческим Ј рЉчма! гд1з кад' се узме у разсуждеше, да онђ безЂ нужде измћШЈлава писмена за Курјллову азбуку ^,'^ит.д. не може му се таи поступакЂ другч1е толковати, него као самоволБство. -— Исто тако стои сђ рћчЈго „класично " и „ гр амат ичпа 4 " кое незнамЂ како смЗз писати са едн&1МЂ с и м, хсад' е перва рЉчБ Латшска, коа се пише са два 65, као што 10 тако пишу и французи и Шшцб 1 и други; а друга е Греческа, кон се и у ГреческомЂ и у други езћ !цб1 пише са дупплбјмђ м. Разв^з, ако Г. РеценсентЂ не держисе н1ј К ог ' основоположен!« : „ Пииш , као шТо говоришБ , а читаи, као што си иаписао. " Но кад^ 6 бх то тако бмло, то бм и