Пештанско-Будимска скоротеча

8

сви други народи то правило за основоположенје узели, и н. п. Шшацг> бм писао „ШЗн ? — ЗЗи дејфКп и т. д." у м4;сто „ ЗВо 61Ј1 деше^еп ? ШЗо деђеј"! ђш ? и онда не бм требало , учити школз, ветв слушати, како прости говоре, пакг. онако и писати $ и будутљи да они по разнм пред1злм разно говоре, то наипосл^ нет^е се ни знати, како тх>е ко писати, и шта тве ко изђ писан'н разум^вати. Каква е страшна разлика измедву Шмецког' говора медву простотомЂ Баер" скомђ и ПраисскомЂ, медву Аустр1искомг> и ВирттембергскомЂ, и вообдце измедћу све простоте Шшачке и ученм! Д ммслимђ, ко хот!>е, да учи писати, треба наипре да научи читатиЈ а кад' буде писао, нека пише онако , као што е научш читати. — Друго , мћтслимтз, да простЂ треба да се учи отђ учеиног', а не ученЂ отђ простог'. Иначе требало бм затворити гиколе. На второ, што се тмче употреблеша „премноги старославенски рЈчш, безЂ кои заиста србскш езмкЂ бмти може."— Г. РеценсентЂ за прим^рЂ овог' безпутног' употреблешн Старославенски рЈзчЈи наводи изђ мог' превода сл-ћдуготве р^чи : ш,аст1е, продолжава , свободновремхе *) доснзавати, бол4зн!>, у*) НаводеТБи за свои нримћрг. рћчв ову Г. Реценсснтђ нридгћчава иодт. звћздицомт. „ овј г рћчв садг. прш.ш путтз 43-смо. И заиста желили 6м, да намт. г. Живановн ^Ђ каже , по коегг. славенскогт. езмка аналопи онт. го е сковао, и шта у србскомт. сзмку значи?" Што ми перво при овом' примћчашго у очи пада, еств то, што овдћ наведеннБхи прцм^рт. излази изг опредћлетн правила. Правило содержи у себи замбран1,е мои. употреблен^л премноги Старославенски рбчш, безт. кои заиста Сербскш езмкг блгти може ■ а примћрг, содержи у себи удивлћно исповћдан^е, да су ту р 1;ч ј . садт. первми нутт. чули, као и формално захтЈ;ваш>е, да имт. л кажем, по ког* самв Славенског' езмка аналопи а ту рбчБ сковао, и шта у Сербскомт. езмку значи ? По овому дакле ова е рЈ; Ч 1, и Старосла-

мнгчете, настонгцји, возмушете и т. ." и каже, да беЗЂ овм р1>чш заиста СербскЈи езмкђ 6&1ти може ј но и опетЂ н1е нашао за нуждно, у м4сто овБ1 Старославенски р4ч1и венска^ и те никаква. Старославенска е, будутт и е за прим4рт> тога наведена ј а нГе никаква , будутвп да Г. Реценеентт, текг мене пћгта , каква е, и шта значи? кое е противослов1е. МедБутммг за удовлетворити желви Г. Реценсента нзнсннвамсе, да л ту рћчг. нисамв сковао , но состан1о из! Прилагателногт. с в о б о дно и Сушествителног' време, а по аналог1и Сербског', Славенског' зцерковног', и вообше сваког' другог' Слав. д1алекта, будутви да су те обадвћ рћчи свака по себи и у Славенскомт. церковномг и у Сербскомт.; и , у колико е мени нознано, у свакомч. Славенскомг д1алекту у употреблен1к), и будутви да много рћчЈи има у сви овм д!алектм, кое су составлћке изг Прилагателногт, и СухцествителногЂ, За примћрт. нек' поелуже слћдумТЈ.е р};чи самог' средн1;г' рода: малодуш1е, краткоумге, зломмсл1е, церножуч1е и т. д. Да бм се пакт. знало, шта ове р!;чи значе, ништа друго н1е потребно, него знати, шта значе поедине р^чи , изт. кои се ове составлћне состое. Не могу вћровати, да су Г. Реценсенту манвма познате рЉчи свободно и време, нежелимало п душа, кратко и умг, зло и мнслг, церно и жучв, и ако онт. зна, шта значе ове р!;чи, нетве бмти могутве, да ош, незна, да не може у Сербскомт. рЉчв свободноврем1е ништа друго значити, него свободно време^ т. е. кое ни отт. кога, и ни отт, чега не зависи, и кое може чов!".кг употреблавати, на што хотве , а особито на добра иполезна Д&ла, као што и саме рћчи свобода и време особиту доброту и ползу у себи содержавам. Могутве е, да досадт. нико ову рћчв н!е овако у составлћнномг виду употребш, као што заиста и л нисамв то никадт. читао : но будуТБИ да самг. а имао превести ЦЦероноЕЈит" (о11ит Котапига) 4>је 50111 р, и за ову јдего нисамв имао сгоднје рбчи , употреб1о самв свободк°в р е м 1 е налазетви , да се томт. рћчШ 1деа о1И Кошагн прилично изражава. МедБутБШЂ драго ТБе ми бмти, ако I'. Крјт1к1> о 11 Ц т болћ нреведе.