Пештанско-Будимска скоротеча

11

СлЈздуе на третве, а именно „што сам& бл1куму на разсуждеше, признаваготБИ повтоконштрукц1е сасвимЂ по латинскои грама- рително, да ме е, при затруднителности зватики скроио. " За прииЉрЂ оваког' кроена ничн51 мои послова , не овака , каква е, кр1наводи Г. РеценсентЂ изђ мог' превода „6 огђ , тјка , но честг. отличн4ишегг> мунеа , Г. Е. кои се разум^ва отђ наст. и т. д." Но на ову 1оанновичћа, побудила, ово оправдаше рекр1ТЈку н ништа друго отговорити не могу, ченног мог' превода дати, приког' заклк)черазв±> , да н незнамЂ, шта онт. хотве ? у ре- шго прим ^чавамЂ , да бм отђ особите ползе ченномЂ прим^ру израженЂ е см&тслђ у зало- бмло, при оваким' важнмм' разсужден1нма, гу страдателномЂ, онако, као што е и у као што е писанве и кртз1ранБе 1. снабд^ти ЛатшскомЂ израженЂ „ с!еи$, <јш т1еЈ11 §11иг се нужднмм' и полезнмм' в^жествама, и , да а поЈлз," и будући да оваи залогЂ онако се не бм пало подђ пресуду изречен ^н ,Ди1исто стои у употреблешго у СербскомЂ, ка- 1а агв ћаћек о.чогет, пш 1 «иогап(:ет науко годђ што стои и уЉтшскомЂ^ нити се чити Славенску Грамматхку и Славенскш естрадателнми залогЂ може другч1е изразити } змкђ } 2., освободити се отђ пристрасин, и будутБИ да е ЦјцеронЂ сигурно имао уз- и сваки', кон не бм б&1ла нравственна , порокЂ, зашто е сммслђ таи изразт у залогу буждешн; и 3., сђ чистомђ лгобовЈго кђ наустрадателноМЂ, а не у д%иствителномЂ „Је- кама и кђ народности на полк) словесности из, ^иет пов 1п1еШ§1ти8, " пакЂ да га н— показатисе, на свакш начинЂ сђ готовостјм , валнда текЂ онда кђ задоволвству Реценсен- разумнммЂ и кр :ћпчшмЂ доказателствама ута — преведемЂ „ 6 огђ , кога мм разужћва- ступити, ерЂ текЂ тако мотби тт .емо кђ мо;" шта вмшше. будутћи да оваи сммслђ еднои об1цои, толико нужднои и полезнои не може бмти невразумителанЂ : то замЂрку Ц^ли, да знамо , како тбсмо писати, приову Г. Реценсента оставлимЂ почитаемом' Пу- спђти. У Бечу 21. АпрШа 1843. 1ако†Живановичв.