Пештанско-Будимска скоротеча

тп нр могу ништа ни да кажемг. — Дал-ћ: Бог V работати, сви смо дужни; а што Свештеницв! и маммону*) работаго, коимге кривт>? Маммону работати ни у правомт> ни у пренешеномт. смисиу не можесе односити наЕконолто, ал' честно вођену- — А што толики сиособни Богослови, ОДТ ј КОј и само Тем ишв. Енарх1а 100. ч исл и, безг свакогг зван1а живе у чами и праздности, кое и томе кривт.? Кадт. су епособни, нека траже себи службе- Ал' су они само з а Учител']; способни. б, то е друго , нисамв знао! — Па бмвало в, а има ш и садЂ Богослова Учителн, пакт. шта е сх тммђ више роду поможено, него иначе? — А апо е кои одт, Учитела неспособнји, болш штац1Јо добћш, треба знати, да ГГ- Дјректори, не гледаго само на способностБ, него и на оно, што е мало више; атое: л'ћпо владан'ћ Нри визитацји школскои треба шлушати како д^ца одговараго, и шта знаду, а не (тужбе валвда?) Свештеника. ;; 11ма и надЂ попомх попакаже пословица, а такође и надт. Учител-Јзмт.- Зато ако е комт. Учителк кривт., ил' нје способант., не треба чекати визитацио, па онда правотатисе, него јоштб напред -б треба га н Ј ј Г овомт . Надлежателству, и то писмено тужити, и доказати, да е тужба истинита и безпристрастна, па е онда готовт. посао. _ ДаСвештенство обстонгелно Д'читела познае, го стои: а зарЂ Свештеникт. никадт. не бБ1ва прмстрастан-Б ? и зар'Б .> чите.њ Свештеника обстонтелно и изближе не нознае ? Ил' валвда Свештеникт, неможе Фалити, само Л г чителБ.Да о1»е Свештеникт, свак1и путт. да е с б Учит» л^мг у согл ас1К) и споразум ^ нјго у смогрепјго воспнтан и обученјн д-Јћце, камо среће! ал' су редкн

*) „Мамону" чини ми се да ше добро напнгдно <;т. бднммг масл^те (мј а сч, два нашг (н),^ ербо Грцм овако нишу, „исс(.1/лшуио." Допнсат. Издаиа 14 лб Димитрш 1ованови11Ђ. (Ноаеп -

Ј СвештеницБЈ, кои и о ономт, штомораго, т. е, о науки Хр^стчанскои, бригу воде; већв по већои части и то на Учителн оставе: а учителБ, знагоћи, да му се премештанћ и друге незгоде понаивише збогт. м-ћстногт. Свештеника рађаго, не само то, него Богт, зна шта да му СвештеникЂ наложи, као н. п. да дође сб д ^ћцомЂ, ил' барЂ пошл'ћ д "ћцу, да му башту оплеве ил' зал1го, и т. д. не с .ме да му одрекне. — — — Све друго за садЂ, а може 6 б 1 ти и за свагда прелизимђ и оставлнмЂ безпристрастномЂ питагелго на слободно суденћ , само на оно, у предпоследн "ћмЂ пункту, гди каже, да сђ гла ве р Б1 6 а с м р д и , кааЈемЂ, да 6б1 и сви Свештеницв1 волели, да су научении просв кодени, да 6 б 1 се снвина дичити могли ; ал' шта ћемо , кадЂ тако до садЂ ше могло бкгги. Но надежда е велика, да ће одђ садЂ у овомђ смотренио оно 6 б 1 Т и, што до спдђ ше. в.

Г Р 0 3 Н А В 6 С Т Б. Пре две недел-ћ дана 6 б 10 е еднога Кечкеметскогч, житела смнт, (како се чуе отт, 18. годннај на салашу. Предт, вече дођу до 8 лопова, да воиове отерам; но младвш човекЂ , кои 1и изћ собе смотри, почне имт. претити и говорити, да се отт. марве удале; ерг ће онт. принужденљ 6 б 1 ти изт . пушке на нби пуцати, а кадт. внди , да су силомт, марву отерати хот'ћии, тако и учинн, и еднога отђ нби (како се говори) уб1е. На то се иопови иопиаше, мб1сиећи , да ш у соби јоштб више 6 б1ти мора , со тимђ већма, што е миадБш сбшђ двоцевку имао, и едно за другимт, пуцаво, говорећи, тти хитро пуне и пуцаго. с'б тимт , су се са веиико >1т, псовком б удаиили. МиадићБ видећн, да е у беди , заповћди свомт, Коч1ашу, да брже боик кон4 преже и по отца у Кечкеметт, иде. Ово се учини. Поел4 тога дођу наново ски седамт, злод4а, обколе кућу и уђу младићу у собу, уфате га и отс$чу му обе руке , и ноге до чланака, и тако пола живогг метну на асталт., и почну му кожу дерати. На то и 64 днбш отацг суетигне на салашт. ст. нћколико свои служителн, и немогавши у кућу ућп : ерт. су врата затворена бБ1ла, поплашисе, оде на пенжерБ и вндећи тежке муке кукавногБ сБ1на савт. отт, стра утрне ; но присутствЈе духа неизгуби, него видећи да смну помоћи неможе, запали еа сламом"Б покрБЈвену клћу, у КОЈОИ су и СБ1НТ, и сви седамт, бездјјлцнка нзрофеин. ^ - - Ј

.УчредникЂ ДиингрЈи Теодоровићк 1 \го 285.)

У ПЕШТИ словбшз БанмеловБ1мт>.