Пештанско-Будимска скоротеча

1

0ПРАВДАН1Е

ПРЕВОДА Ц1ЦЕРОНОВШ ТУСКУЛАНСКИ ИСПМТАН1Д о т I А К 0 В А ЖИВАНОВИЧА.

Скоротечи, Ч. 47. год. 1842. из&пила е еднаКртка мог' превода Ц1церонов51Тускудански Испмташа. КрхтЈКЋ се ше подписао; тако валБда го е дао Г. Учр. или Г. Издав. саМЂ. Онћ ЗамЗзра Орвографји, којомћ се н служимђ , — употреблен!«) „ премноги старославенски р^чш, безт> кои заиста србск^и езмкЂ бмти може, " — и „Конштрукфама са свимђ по латинскои грамматики скроеннммЂ." На перве дв1; точке н ммслимг. да саМБ у ПредисловАК) момђ на стр. V. сг> пристоииммг. признанхемЂ и уступчивост^к) предходително отговорш, као чов1;КЂ , кои себе за слабЈег' держимЂ , пежели да бм о тмма стварма штогодђ достаточно писати могао, особито премного заннтЂ будутви званичн51ма, и другог' рода д1;лама, и налазетљи, да ни доброти превода, ни вообш,е нашои словесности нетбе на путу стоати ни ореографја, ни м$рило измедву Сербског' и Славепског', кое н употреблнвамЂ, и кон су само одежда езмка , казавши на реченномЂ мЗзсту: „Што се тмче м^рила оног', кое н%ки захтћваго да се наблгодава измедву простог' Сербског' и Славенског', а тако и ореографхе, кад' читателћ разсуди, да су Испмтанјн Тускуланска онда преводћена, кад' нит' е оно м^рило измедву Сербског' и Славенског'' опред^злено, нит' е ореограф1а законима постоанимма утвердБена бмла, надамсе, да т &е ме свакЂ справедлви†извинити, и шшт' и у саммма 01Ш1Ма случаевима , у коима истмма можда различнммЂ начиномЂ пишемЂ," и

на стр. IV. „ да тву се врло радовати , ако безсмертно ово д %ло Ц1цероново будемЂ добро на Сербски превео, да преводЂ свак1и читателБ , у колико е кому предметЂ по в&1спренности своти постизаеМЂ, лагко разум ^ти може." Што се т&1че третве зем^рке, т. е. „ да самћ такођерЂ и конштрукцје сасвимЂ по латинскои граматики скрош ," мои крткЂ наводи прим$рЂ еданЂ изђ превода мог' „ 6огђ , кои се разумЉва отђ насЂ " наравно, ммслимђ , налазетБИ, да е то „ сасвимЂ по латинскои граматики скроено: " но при свему том' н1е нашао за нуждно, показати ми, како е дакле требало, таи сммслђ Цјцероновђ о разум^ванго бога изразити, да не буде по Латшски скроенЂ, Као и што ни едног' вмшше прим^ра таковог' странног'кроенн ни навео ни поправш нхе, и тако н видимђ , да самћ по нЈговои пресуди за преводђ мои осудвенЂ, безЂ да самБ отђ н:ћга и наиманћ исправлЈзнЂ, будутБИ да л не могу сетБатисе , како 6б1 по нћговом' вкусу требало, и онаи, и све друге смћ1сле превести, пакЂ да не буду по Лат1нски скроени. Изђ ов>Б1 дакле причина, а и што мои крткЂ изступа изђ граница н^му прописаН51 *) суд10 самБ н, да ТБу бол&е учинити,

*) Правило крШческо налаже, да се лпчностб списателл ни напманћ не дира, но да ст> наблн>денаемг пристоиности умственнмма (рапјонал шма) доказателствама сочинеше исправлнсеКад' накЂ мои кр!тјк .Ђ каже : „ Но ме1ју тимг