Пештанско-Будимска скоротеча

тако реКи ангелско п-ћнш у капели 8 и трубнии гласЂ Арх1Д1акона, кои чнташе молитве за упокоеше благочестивБ1, усопши Царева. Предт. ц1елимт> народолљ пиђо овде Јмператора Школал , кои сву ову Б0Ж110 Службу,на нога\1а престанп!е ; не само весма тронута^но и првога на кол^на клекнути. (Зто хЈлада воиника, слћдоваху „Нкму" у томе , хитро и побожно. Оне свете молитве, она тихоћа, онаи народт., и сви предЂ Мамагниколгв, скупа са своимт. МонархомЂ клечећп воиницв1, молећисе свеввпинћму С>тцеству, двно осв4дочаваху, да в она побожноств истинита, и озбилвска, кон се чини за спомент. блаженопочившегт. 1мператора, гди толики поданика срдца у едно чувство сливена Богу в0ш10. Колико 6 ово дубоко у срдцу свно насв странм остало, и вамв немогу доволвно изразиги! Кадт> се посл^дна молитва, изчита дигне се 1мператорТ) са земл-ћ, и покр1е главу свого. Усћдне на кона, и воинству свомт, то исго учинити громогласно запов г ћди- Окрене се кт. Паматнику и давши знакт., заечи 500 топова- Међт. тимт. докт. е Ц1елв1и народЂ завикао Хурра! Зазвоне звона ударе бубнви, засвираш свирале [банде,] радостни се гласови разлегаху, чинити се; небо се провалгое, и земла се тресе. Поднож1е Паматника окружавагоће Заставе, положе се кт. землви, Двоеглавни орли кланаху се, као некимЂ волшебнимЂ начиномђ , поздравлаху НаматникЂ, и нестааше ш оставлагоКи га сама, нека се саи у своме величеству и слави. Понов.гћна радостна вика, глзсђ трубш, пуцанћ топова на Неви , са соедин-ћнимЂ воиничкимђ X у р р а! као громЂ пробјаху човеческо срдце. На конацЂ када све ово престане, и утиша се, свивденБШ КлирЂ у златотканммЂ одеждалха, и богатоукрашенммЂ барацвтма, пратитЂ од-к старш придворнв! Гранаатера изиђе изђ Царске Палате , и онако у литш ходећи, околиши ПаматникЂ, и покропи га освећенолгЂ водицомђ . За Литјолгв иднше Царица, у кругу свои придворнм Дал1а, обучена по начину Московскомђ ; а за нколгв

идућхи цћлвш СенатЂ и Благородсгво, заклгоче ову велел-ћпну литпо, вративши се ко алгану, на коме е прво Царица сталла. ЗатимЂ укаже се предЂ нашимЂ очил1а опетЂ ново чудо. Оно безчислено , на пјацв! упарадвено воинство, на повелите.швш гласЂ 1лшератора , раздћлаваше се, креташесе, и на сто начина по воиничкилхђ обредилш, у 5 толико точнје д-ћиствоваше, да ни еданЂ иолкђ , и ни еданЂ човекЂ изђ свое лшне не зађе, нити се пол1ете. У оваковв !Л1Ђ обредима сву пјацу прошавше воинство, начне садЂ бржил !ђ корацмлта, но уредно, около Г1ал1итника, испредЂ 1лшератора д1Ф1л1рати. Пошто су добра два сата у овммђ обредима прошла, и трупе у свое квартјире враћале се набро1о самв н 86 бата.нона [свак1и баталгонЂ одђ Х1лнду лгод1и], 106 сквадрона [свак !и одђ 120 лгодш:] и незнамЂ колико кумпаша Топџјн, са 200 топова: У овол!е торжеству провелислго мн пуна два сага, и то се ше на\1а ни наилшнћ дуго јчинило , ни досадило. врЂ човекЂ незнадаше, у шго ће прво очима погледа ти : ил' у она разнобоина одгћла и различна оруж[а, или ћесе начудити поредку, одушевлен1го , и способности оногђ гоначкогЂ воинства. Хотго бв1 се почитакЂ више одђ едне ноћи , за моћи опоравити, | утруђено т *ћло и духт., одђ великогЂ дћиств'ш, и |побуждеша, кое е ово|р1едко торжество на свилгв нал1а гледаоцвша учинило. Побуждеше ово , уватило е за вазда коренЂ у лгоиђ срдцу- М ћу по обв^чаго наш1и стар1и оваи данЂ, као наивеће палшти достоинвш почиговати називагоћисе и радо. стнил1ђ и сретнвшЂ, што салљ овогђ пре. славнога торжества , участникол1Ђ бвго. У Трјбсту 1844. * превео ст. талјанскогг Н I К. В. У И Н О В И Ч Б,

НЕКЛ ГРДОБЛ У ЛРДЕШШСКОИ Ш .УШ1 Пре четрдесетв, педесетЂ година, у онимђ бурнв1МЂ врел1ена«а бнше Лрденинска гцуиа страшно разглашена; ужасв за ужасомЂ и путницв! свакогЂ стана и узраста изчезава-