Пештанско-Будимска скоротеча

чи сј безЂ трага и гласа тако, да властв ц&лимђ своилјђ истраживан-ћлп., поредт> с $цо свои на руцм средствјн, ону зав1 >су, к он е таиноств ову покрмвала открмти, и так о харал11е и убице сагарити никако не 310$ е . Отзцв мои онда имагоКи особити посао V Паризу, заповеди \1ени едногв дана, да се сутра у готру на пјтђ за сћверну Франпузску преправимЂ, и будуКи е ово мое послаше тако бвтло, да самБ изт» много узрога от-в великоЈЂ друма странпутичити морао, то добвтемЂ дозволенћ да уместо трговлачећег се поштанског-в подвоза, обметЂ (Жоиг) таи, на кошо учинити смемг ПутЋ ме мои воДБаше крозт. едну частБ поменуте Арденинске шуме ; но у двадесетт. другои годинБ1 млад1ића , подобне опасности имаго некји романтичесши блесакт>, и тако не само нисамБ се л боно отт. путешественнв1 на оваи начинЋ Чудовишта, но сзмб илхђ оштб на супротБ са изв&стнолгб радошћу гледао. Сл -ћдугоћегЂ готра пршмимв а послованн пнсма на наше дописовател-к, и поредтогЂ препоручителнБш листб на Генерала М**, кои е сб моимђ отцем-1,у школу ход1о. ;; Кадт> салЈБ последнБЈи путк Генерала вид!о, а рече отацв л1ои, „ кшггб си онда тбј лгакана објо, но он"Б те е крстпо, и сигурно ће те своиски дочекати. Замокт. Генераловт, само неколико саати огђ шуме Арденинске ст> ове стране отстои, тога ради ослонисе на нћгово упутство, и срећанЂ ти путт> ! в — Тугу првогт> растанка ст> родителБскол!Ђ куКомђ преодоле одл^а вола кђ путованго. Мои ншаћи конб младЂ , чилђ НорлганнЂ- 4здаше иарндно. Сђ новцемЂ бвго салљ богато снабдћвекЂ , а и парЂ пиштоли нхе изостао; кт> тому радосгно гоношеско одушевлен1е, и пр1нтно чувство, што се прввш путЂ на собственно поузданјћ и опасностк у далвину пушта >1Ђ — и иремЂ да салњ себе врло обвезана, у смотренјго налога отчиногђ држао. *Киво и весело мое 'ћзден^ћ бвЈаше, и пре него што саМБИ л1мслјо , уставимсе н при зал1К У Генераловоме, гди текЂ што самБ лгои препоручителнБш лисгђ служителго предао, а дол !аћинЂ замка те предалш, и тако ме у

сердно као старогЂ каквогт. прјлтелн дочека. При трпези преповедил1Ђ н Генералу предмегЂ путованн мога, и кажемЂ му да ћу 10ште данасБ чил1Ђ ми се конб поодмори, путЂ мои наставити- како 6 б 1 сзлјб у пократку лјолјђ овде кодђ н'!;га дуже осгати лгогао. Али старБШ Господинђ ни подђ кои начинЂ нехте да зна о овоме момђ предпр1нтпо, и видећи да н ие попуштамЂ, изасни се да онђ то допусгити не може, да се п тако малоумно у оиасностБ бацвшЂ ; ту е већЂ иподне, и да н ире него до у салго вече , у наиизвикашго часгБ те шулге присп-ћти не могу. ,,1]в1 морате знати," придодаде онђ, „да се и наиотважнш свободнацвх неусудБуЈО крозЂ ту шуму ноћу проашити; и ВаЛ1Ђ се дакле у илЈе отца вашегЂ изнснити лгорамЂ, да вас -Б данасЂ одавде не пушталЈЂ. И нећетел' башЂ никако дуже при Л1ени остати, то идите сутра, и то што раше то бол^к" На ово н ^&гово противословЈе никакавв се изговорЂ навести не даде, л останелгЂ , и предшто ћу поћи да почивал1Ђ,опростилхсе сђ моимђ лгобезнБЈМЂ старимЂ Д0Л1аћиН0МЂ до скорога нашегЂ опетЂ у здравлхо вад1енн. Сутра данЂ у готру, мунемЂ (ј"ф[:ф) а са зоролгв у шталу, да се са свимт. у тишини кренел1Ђ. Ал' естк , и ГенералЂ одма преда ме искрсну, и тапнувЂ Л1е по плећиЛ1а рече: „Видите, да е старБШ солдатЂ тако рано као и вб1 на ногу. 11 салЈБ то већ 'б МБ1СЛ10 да сте ми вб1 и безЂ добро готро наумили умаћи; али н взсђ сал10ГЂ не пушгалЈЂ. Мои е конЈОшарЂ (9Јг1{|пеф{) поузданЂ човекЂ, кои се у нужди такодверЂ сђ еднвшЂ лупежомЂ огледати може; онђ нека васЂ прати до ванопасности. Ту садЂ да 6 б 1 речце л1ладБ1и пр1агелго! НетарЂ е већв готовђ, и сал1о валЈЂ кува садЂ гошгђ шолјо *) каI * *) Не доиазнл' шоин отг школвка? — а ова пактБ, ше л' наименоваше свое отђ шака добБ1ла ? — Као што занета : затворене школвке ; на иодобЈе две скоплкме шаке саевимг и изгледаш, Исто тако пакт. и отворене, — подобад су отворенои малко поугнутои шаки са стиснутнм прстима. Тако дакле отг шака : шаколвка, школвка, шаколл , школа и наипосле шолн ? — А да супо-