Пештанско-Будимска скоротеча

ве л . СадЂ пошто се тако ст, подрЈЧкомч, преватимЂ рЈКуемсе ст. ДомаКиномЂ, кои ме са срећанЂ путт. изђ замка испрати. — Кадт. смо^нешто веКт. поодншили, то напунимт. л мое пиштол г .ћ и ст> радош ^ј прим-ћтимЂ , да е и НетарЂ ст. два честита наормканЂ 6бш . Садт. се већв и шЈме доватисмо , и н припознаемЂ, да сј ме у првои половини саата, мрави пролазмии; но а опетЂ ст. бодрммт. разговоромт. гледа, мои стра да сакршемт,, и шта више дрзнемт. јошгт. и то казати , да су опасности ове шуме одвећв и то само сбогЂ стра претеране. Ал' преко свег' тога мотр10 самв н са зазорнБ1МЂ погледима свако шупл^ дрво и погјшКи жбунт., и то свакоп. магновен!а готовт. опалити. Иетарт. мене мирно спроводкаше безт. икакве на лицу промене- Нап следку : прозрачисе шЈма и мм изт. н'Ј> ј полћ етупимо: НоНегре, гди сј окиамиши (©фпаррђађпе)? — Садт. смо мв1 текч. , држимт., извант. опасности?" — „Можно; ал' е добро евагда бв1ти на опрезЈ! огговори Иетарт. равнодјшно. Пјннн десетт. минЈта шЈма нЈе за нама остала; а мб ! еднои ЈсамлЉнои крчми до4здисмо, код по вн^шности, отт. наивеКе части ове стр_>ке домостроителства, болФ. изгледаше. НшенК крозт. штреннвЈи воздјхт. и узбЈДБИванћ гладт. ми е приузрокова.ш, окромт. што и подне далеко не бнше; зато сидБемт. предт. авлинскимЂ вратма и подкемт. у кјКј докле ми е Нетарт. ст. конвма шталј потражш. И башт. кадт. самв врага кјКна отворити хтео, то опазимт. као на некомт. подоб1ш отт. предвратице [ЗЗа1 ?оп] еднј женскЈ, као прво живеКе створенЗз ; кое ми овде предт. очи измдБе. Тект, што ме е видла, одма ми повика: „ Овјдт. , овјдт. ходите намт. Господине, ако изволите V— На тј предвратицу Јзводише изг авл1е неки наособг угнуте шаке са стиснутвшх прстима, па оида и скупа, кое иниче прегрштг назв1вамо, пакт> узз. то и школБке прво носудве прн гпенго воде, првниЋ имдма бмле, и повода дале н осталомђ посудву на свету; о томт. ће се мнслимљ као и а, р4дко тко сумнатн. Г1 р е водитеиБ.

стрми дрвени степени : н Јзтрчимт. живо го. Р е и јд1 >емт. у едну ст. доста приличнвЈмг намештаемн ЈредБенЈ соој, кон е по н'&. номт. изгледу , тект. за отм^нше госте отредвена бвЈла. — Воиницб1 и тргЈмћи путницм свудт. и свагда обБ1чаи имаго са крчмарицама шалу заметати. Л пакт. , ј колико самв годб новаил1а ј свомт. послј, ј толико самБ и башт. ништа манК, но као безчувствент. и спрама дражести н'Кжноп. пола 6б1о. IIо овде се у овои тако Јстранћнои крчми ст. истомт. дражеспш садт. сјгј 6 о пл -ћнммт.; ерт. н нигда лепше женске отт. ове, п}>е вид10 нисамв. И ко гоме , беше нешго ј н^номт. с>1цест11Ј, такокрасно, н4;жно и сразмКрно, да самв чисто едва моимк очима вероваги могао. Заиштемт. дакле едно стакло в1на , и одма се тако силно залЈдимт. Ј т ј крчмарицу, да свмб 106 хотео и полк). бацт. дати. Но она ме ст. такимт. достоинствомт. и вештиномт. у границе п]>истоиности и почести врати,да сејмон поимлбивостб (3>псегејје) јоштт. те како повеКа. У нКномт. постјпкј и владашо бвше нешто тако р^шително и неповодлвиво, да сбун];ностб одма при мени остане, и н нш замолимт. да ми не 6 б 1 то за зло пршмнла. ;; Та зашто ми тако строгт. погледт. бацате? а — „Н имам -б Јзрокт. тако строга бм ти (отговориона са еднБтмт. погледомт., кои 10и а заборавити, докле живимк неКЈ) ; ербо а самБ сожалена Бога ми достоина; а вв! Ке те одма ниптђ и веКегЂ бвпи, и на вћки с.меи вашт. ирекин>ти л — »Вб ! оКете мени гжаст. да задате, лепо деге мое\ и ;) Ц да вамт. ужаст. задамт. ? Вгд'те на опрезЈ. Будте на опрезу." — ;; Тко има што са мномт. нека додке," отговоримт, н нбоизи поднашно ([рб(НСф). — „Они Ке Вам 'б јчинити то шго сј и погдикомт. другом -б јчпнили.у — II живо погледимк лепЈ прорицалвку несреКе, и гект. манемт. главомт..дБудиге краинћ готови " и шштт. тишимт. гласомт. ово ми настави. 8 Вм немате зарт> ни два пунна свата више да живите. О беганш н1е ни мбјслити ; ербо 6б1 сте тако 1оштт> пре погинјли /' — „ Вб 1 оКеге мене за неприсгоиностБ мош да казните, и тако да-