Пештанско-Будимска скоротеча

0

ПВБЛВИТЕЛБ. П > в']јств игк Дреиносги Србске , (Одћ Мнлоша Радон чнћа) (иродуженје.) ... . .:$% . €" ДШ-у". •" ПјЈОсвега учини ће, да вамх јоштб у кратко кажемЂ; 1. Да Ке се це .101' Србскогт. народа сил«* душевне обиагородити, и разумт« на ве{ни степенИ савршенства попетисе. 2- Иросвета дае почнаги цело естество, и ске што се у нћ«Ј налази, а огуда учи >јо се познавати наивеће суштество, Вога, иимали блаТороднЈе одт. ове ммсли ? Л'чи наст. далћ даре божествене, кое е Б огб за наст. опред'ћл!о, болк употреблавати. 3. Просвета избави Ке наст. одт. мнојти СЈбВ"ћр1н, и непалнлм сграсгчи, коича смо подложни, несиушамКи савете здравогт. разЈма. 4. Просвета еднога народа одт, превелике 6 важности за п р а в Б1 и законт., и иетину Рел1111о: ерк оно Ке наиболвји путт. показати, по коимт. до правогт. Богоиоанашд и Богопочитанји доћи можемо. 5. Просвета едпогт. народа подраниКе Д о б р о д "ћ т е л б , безт. ков благостан^ народно обстати не може. 6- Просвета напоследку чини човека б лаженнмг и овога и б у дућегт. живота. Ко годт. тако свои живогт. упр;«влн, да ништа безт. упутствјн здрапогт. разума не чини, то га е савеств мирна и чиста. Такови пакт. лшди овогт, су света блажени, а онога ће ду се славе Бож1е удостоити. Душант. му садт. беседу пресече и разиренБШТ. иотегне гласомт,: Зарх Вера све. та ни е праввш путт. кт. Блаженству? Шта си ст. нама намерш? Да намт. веру утаманишт.? А! давно су већБ донешени мени гласови о твоме пагубномт. предпрјагјт, но н веровати нисамћ могао. Т бј си ме садт. самт. ТВ010Л1Т. беседомт. уверт, заго си емртт. заслуж1о. Спремаисе! за три ћешт. дана, предт. твоимт. домомб , животт. изгубити. „Овамо

гонацБ1 ! * — слугама знакт. давагоћи — „окуите га у син'ћ окове! а „Жао ми е свеглвш Царе, да неразу. мешБ речи лј ое„ рече Лтбииои. „Слфтк е заслужк)"! новичу завистниц|.1 и неир1ателБИ Лшбивоеви, коилха е садг одт. милине пер'1; растило„\1 илост'б ! Милост в ! светлми царе !* Чуе се изт. средт. дружбине гласт.. II о Душант. срдитт, устане са Пресгола и Соборт. остави. Мртва тшпина дуго е царовала. — Лтбивои на;пт. садт. е на веки изгублћн !.! (продужиће се.)

Б А С Н А Досадна Будала и Ф јлософђ. бдант. будаластБШ и невкуснБШ ветрогонн посјкги еданпутт. едногн весл!а на гласу ф !лосоФа, кога нашавши у н ^ћговои учебнои соби самог 'б, Н1е се могао доста начудити, како он'1, тако у самоли л1огке живити. В бј се веслга варате, Л10и Госиодине, рекне му Ф јлософб; н самк се находго, док -б ми В б ! недођосте, у едномт. лгобезнолп. И МИЛОМћ дружству. Нравоучен!©. Оно дружство, кое наивећа частћ лшдш држи за добро и весело, то исто мударв и ученг човекг држи за невесеио и досадно. О! коиико мил^е и радје жели таканх човект> св мртвм учени, неже ми са глупв1мт. жнвима обхожден^ имати. Нема горе муке за едногљ ученогг човека н списагелн, него кадг му какавг глупБЈн нев^жа на посћ1цен1е до* ђе, и нћга у н^говимђ лепшмт. мнслима узнемирава и смета му, а особито ако е пос^тителБ каква знагна будала и ветрогона, коме се свако внсокопочнтанЈе отдати мора. Ова басна такођерг нам^ каже, да сЈ добре кн1,иге и лепа ммшлени наибол'1 дружство, и они се врло вараш, кои мнсле да мударг и учеич. човекЂ може игда самг. бнти. С а м. М.

ЗАСЛУГА Стал10говића Богића у Срему предт. престоломћ Австр1иски Влад 'ћгелљ Одт. Римскогч. Царскогт., као у Унгарскои и Чесскои Кралћвскогт. Величествз