Пештанско-Будимска скоротеча

83

в аимилостив1еВе[>Х'1вне Кнегинћ нан .1е 3601 т. јј 0 г и ћ а Стала т ов и ћ а наиблага утроонЈе (аиовћда се; какогодн си|»'1;ч 'г. што 6 сионуто свеВ1.1сочаии!е Царско и Краи'ћпско јје.шчество за досадашнћ подЈнавске и посавске гранич-«рр, као и за оне Серблћ, А.шанезе (г. 6- Сербл4> Албанске) и Клименте, кои се одт. врн -нена посл Кди ћг г. Турскогт. рата „о Славон1и и Срел у иалазе, ноце воиничке населбине одт. Петрића (Питрове твсрдв^нћ- еггоагђеш) све едннко низч. Д Vнивч. и уза Саву до саме Хорватске проте з;ноКи рад' пребивана и уживанн нбиногб одредити.нии све заедно у будућеСлавонским' воиничкимт. граничарим наименокати, игн нви нћколико пћшачки и конанички полкова преко свогк Г. Фелдмаршаллаитнанта Ба рона одт. ЕнгелсхоФена установити, и излеђу исгм еданк пЈлпачкш подв именом г к Петровотвердинћск! I (Пегр »вара .инскји) верСГНК1Н полкт. подиКи наимилостив!е р1;шило, пакн збогћ тога и уп| авлннћ истогт. иолка Господину ГЈолковнику 1 осифу Монастерлји, а ввшие надгледан ћ Л правителн) Петровотв рдинвско>1Ђ Господину Фелдмартаилаигнанту Барону од-б ХелФрлиха повћрити благоизвилило: тако 6 исто и сад г Б Пћно Внличесгво реченогт. Богића СтаматовиКа, сиатрагоКи на н1;гову наипокорн1к) прошнго и наимилостшне на то гледашКи, 1нто е онћ 1737 године изћ Албанје ст» та мошнвнмт. лвддствомт, на ову сграну (АвстрЈнгку) прешао, пакн у посл^днкмч. Турскоу1т > као и у садашнкмт. јоштт. по Н'ћначкои травдКемт. рату вЈјрне и храбре воиничке службе извершивао, и што су то исто дошавша воиничка изв4ст1а потвердила, итнанта у споменутомк ПетровогверДмнксколгб верстнолп. полку поставити умилостивило се. Л овомђ дакле достоинству он-б Ск упштини [компан1и] под вАлександро .мБ ^апшовиКемЂ сгоеКои и у Бешки нам^штенои причислава се ст. толђ влашКу, да не само са тамошнвилха жителвима и естественвшЋ произнодима: но и с'б готовн1м1, новцем б, као нјто « веКг по полковима дведено од-б 1. Новм»р1а гекуКе године управла, и да м±сто

Патку, ков се у истои комнан1и налази » за обмталиште свое има. Зато Кете ово свевв1сочаише ЦарскоКра.гћвско рћшен1е истомт. Ста.матовиК\ на таи конацБ саобшгити, да се онт. по нћму в .1ада, воиничким1. потребама иокорава се, сл\жбу вћрно одправ .ш, воиничке нужде V нО! о ности и слушанго свои старји Чино.;ника не само у Славонскимт. граничар1-ким 'б и .Унгарскимк землнма , но и изва.гв овн1 насвакомт. мћсту и у свако в[1е.ме, кад^. бм свевмсочаиша служба и заповћсгв са собомт. доносила, храбро и в кр: о пзв ршув, као и по новомб за Славонске воиничке граничаре 29 гон1а, текуКе године изданомв Регуиаменту да се управла. Спо.менито свевв1Сочаише Величество «г Ца) скомт. и Кралквскомт. милошКу осгав н(.му (СтаматовиКу) благонаклон ^Јно. .У Бечу 8- Ноемвр»а 17 47 (№• II.) Преко Ца рско-Кралћвског -б Ннличества изт. воиничкогт. * Савкта 1 осифб ГраФТЕ. одб Хоррах -б С- р. Августб Вома Барон -б одт. Вебер!. с. р-

Д О П И С Б. И зђ Протонресвутерата Чавадскогг. Ови дана еамБ вид10 позмвђ на пренумерац1м ; Ј чредничества II. В. Скоротече на Скоротечу , и Матице С. на Лћтониск : алт ни самв вид^о од'в св1Ш, Окружјл овогг , 18 села, ии едногч. нредчисиеника на Скоротечу и Н. Новине, осим-ћ иа Л'ћтоннст. нви 17. -— Штета што наш-1. Народт. неувнђа нравсгвенну поизу повремени Сиисаша. и барћ могућиш негледе ш ирибавнти. Радо 6 бј многи читаин , ал' не радо плаћали. По честоЗ опомени Г. Мротопресвггера видимт., да Вамч, ии дант> данашнБЈи околна наша села за Скоротечу одг почетка платила ни су. То е греота ! Туђт. труд -Б и трошакт. ужнвати без -Б икакве узапмности. НеК1, една воденица бадава мел'1; свакомг, притджа гелт. јон, кадЂ изпразни собствент, жеп -б, неће е имати откудт. поправлнти , тако н безг туђегт, унлнва, сама одт. сеое упропаетити се мор а . — Тои 6 б 1 страни требало помоћи; алг су могућиЈ.т плећа нуждна. Народу живо и топло препоручити; па ако се нрјнми, настоиваги да се иновцм совокупе (Истина да е и у Скоротеча нренорука родолшбнва н искренна бЈЈла; алг су н> мало нбн читаинј ; а ако тв