Пештанско-Будимска скоротеча

1 <Г,

мовина свош СЈдбинЈ : имагоћи дакле онђ за таковЈ Маику и за толику браКЈ бринути ^ се, осећао е подпуко ваакноств и величину ј свое дужности, и зато 6 бмо тако и урашо. ПакЂ шта више, кад-в е Ременарт. кђ нћму приступ10, нашао га е већт. са Сов"ћто>гБ окружена; и будући да 6 кодђ Косшушка свакш сиромакЂ приступт. добмо, то 6 и Ременарт> отма бмо послушан?.. „Шта ћешБ пр1втелн)? л упмта онђ човечно и искренно ушавшегт. сиромака. ;; Помоћи а , отговори оваи и проетре му се предт. ноге. „Неклании ми се, ербо самћ чов-ћкт. као што си и тм; већк кажи ми безч> свзкогђ устручаванн и устезанн твош неволш." — Л самт. сиромашнми Ременарт., имамт. старогт. отца, болестну жену, неаку д&цу, а никаква посла; задуЖ10 самБ се код т> сосћда ,и у садашнвои скупоћи и ОСКуДИЦБ1 сви ћеМО 0'г'б глади изгинути. — „Несретни лгоди!" ускликне жало. стно гонакт., „ахЂ зашто ни самв богагк \ а Узми ово баремЂ, што при себи нмамт.. Износи до 40. Фор.; купи х.гћба и нарани о»ца, жену и д'Вцу; — више ти не могу дати." То рекавши заммслисе и разжалости великш оваи муж -б; но послћ малогт. разммшленн разведри му се лице. с Чуи прЈателго! ако немогу новцемЂ, а н ћу ти на другш начинт. помоћи прибавиги. Гдтћ стоишћ ?" — На роглго Фрегове ул ице на левои страни. — ; Д1раво. Што берже можешч., оплеги н^жолико бБ1чева, коима се коннницм служе: ал' нека су готови сутра у готру, а ћу по нби доћи. Добро то запамти. Богт. на по.УгоћБ ! — Не хвали, ше вр4дно!" Ременарт. 6 бго е миломт. речјго Воиводе исто тако разблажент., као и даромт.: но чудгосе н-ћговои запов^ћди. Ззтбјмт. купи ране за свого кућу, и сприобштивши имт. добмвено упутствоваше, лати се гаки дћла. Дозове 10штб нћколико момака у помоћв, и сђ НБима до сутра у готру много бмчева сготови. Сутра дант. стане Ременарт. заедно са своимђ огцемЂ на врата свога дућана, д-1зца увавешћена о долазку КосфушковомЂ, терчала су тамо амо, а жена подкр -Јшл&на раномЂ, сћла е кодђ прозора, и огуда из-

гледала на свога благодћтелн. Нису га ду. го чекали. Нити су многоброини послови, нити теж :е бриге утернуле у Косцп шковомђ серд. цу споменЂ несретника, коему е иодпору обећао. Лшећи на обкопима, да ш прегледа, свра гисе навалице у Фретову улицу. Д"ћца ременарова дотерчала су кући и навЈјстила долазакЂ нЈјговђ. у то «е поавн гомила лгодји, а усредЂ нби верховнми Воивода. Обкол -ћнЂ бБ1ИШе подооромЂ множинолгђ Полбскогт. племсгва, кое се бкшше сг таквимБ усхићенЈ »мђ сгернуло подђ н&говимђ баракомЂ, као подђ окрмлкмЂ отчинскимђ . Косц!ушко 6 већБ издалека познао Ременара и упрашо кђ н4»му к раке. Дошавши предЂ дућант., стане, и сђ нбимђ и праТ10ЦБ1, кои га упмтаго, шта жели; „Овд1> оОБ1тава 1'еменарт., кои прави бмчеве, радЂ 6 б 1 дакле едан в купитиодговори Воиаода, и ааиов'ћди Ременару, да Ш нћколико донесе >11 изборЂ. ИокорНБШ МаисторЂ донесе читавЂ дендкЂ бмчева и преда 1И учтиво Воиводи. ;; 11окри се прје рече Воивода иакЂ ће мо се онда погађаги. Ношто е еданЂ? а упмта и стане еданЂ прегледати. дШто Ваше Господетво изволи даги/ одговори збунЈјНЂ РеменарЂ. ;; Не мамЂ времена, да се разговарамЂ — настави Косгцушко узми ово прјателго!" И даде му шкуду. РеменарЂ хот&о му е и остале бБ1чеве предати, но Воивода се кђ гому не приволи, него окренувши се кђ пратгоцБ1.\1а, рече: „в^ћруите ми Господо, го ВамЂ е л"ћиЂ бБ1чв. а затимђ ошине сђ нбимђ коне и отиде дал±. СадЂ почеше сви присутствугоћи бмчеве куповати, и нигко н1е манћ дао одђ шк јде: но шта више, бкио ш е, кои су и више дали. За нћколико часова нестаде бБ1чева; а они, кои ни су добмли, наруче ш, да имђ до сутра сготови. Потомђ огиду сви заВоиводомђ , и РеменарЂ станше, као да му се ово нривидћло. Прошло е нћколико часова, докле се осв"ћстго и докуч10 , како му се та^ ко изненада сви джепови, шеширЂ и руве сребромЂ и злагомЂ напунише, а исто тако оманути бмвху и старЂ нћговЂ огаЦЂ, жена, д4ца и остали гледзгоћи сос^ди.