Пештанско-Будимска скоротеча

118

често како за државна тако и за кућевна д^иа своа сгарао, и о нкима се св онвша дк>дма разговарао и сав ^говао, кои су га у исто врелхе похађали бмли. У свему пакЂ имао е онћ не само свесердноств за свако до«бро, него е шштб свагда показивао, да се особига душевна ачина у н-ћму задержава. Чесго се шта више, у такове шале и забаве упуштао, да су се сви, кои су га слушали, особито развеселити морали. На шестнаестЂ дана предт. саму смерт' нЉгову, умножиму се сђ грозницомт> болћтиш,а тако , да е одт» н4 све нче и нче протискиван^з, кашлннћ добмвао, и тежко ДБ1сан"ћ осћћао. К .адЂ му е у овомђ сташо лгота бол-ћтица по гд -ћкое ечан-ћ измамлБИвала» то е онђ благодарно чувство свое Творцу открвшао; благодар10 е сирЈкчБ Богу, што га е изг сиромашкогт. стана тако између Л10дш подигао ; нити се и наиман-ћ посумнио, да н"ћгове лготе муке ону само благу нам -ћру имаго, како да га одт> оногђ св &га одуче, у комтј већт. онт. задату му роллу више играти не 6м могао. Тако дакле 17. Април^а 1790 год, спокоино на другшсв^тЂ пресели се. Одт. свпо училишта паметк е н!>гова жалостнммг торжесгвама прослав.г&нна бв1ла. А Саборт. е НароднБ1и то одредјо, да ц-ћлбли НародЋ свог-б наивећег -б грађанина мћсецЂ дана ожали. У ФранцузскомЂ пакЂ Народн^мЂ Сабору Мирабо смертт. Франклинову овБша е р-ћчима обнвго. ФранклинЂ е мертавЂ. ДухЂ, кои е Америки свободу дао, и зраке св-кглости преко ц-ћле Европе разастрео у нћдра Бож1а повратго се. МудрацЂ, кои е и едномЂ и другомт, св-ћту принадлежао; МужЂ, за ког^ се пов -1зстнице знанн и права отимаго, одержао <ј вбшоко мксто у човеческомЂ свкту. — Народи греба, да само за добротворима своима уздишу; зато а предлажемЂ го, да се НароднвЈи СаборЂ за ВенЈаминомЂ Франклиномт. три дана у церно обуче; и да га тако ожали. СаборЂ пршми оваи предлогЂ и заклгочи, да се у име ФранцузскогЂ Народа утЈзшително едно писмо С ^вероамерикансномЂ Сабору нош .гћ, Жупан1е, градови и обшгеполезна Франкли-

новогђ Огечесгва заведешн , сђ тимђ су и себи и н^му #фпе споменике н памегнике подигли, што су ииеномЂ велИкогЂ овогђ мужа себе овћковћчити посгарали се. ФранклинЂ е самЂ себи оваи надгробнбји надписЂ састав10: „Овд к лежи тћло Вен1дмина Франклина едногЂ КнБигопечатца — као већв сгаре едне кнвиге, изђ кое е садержаи извађенЂ, а насловЂ сђ позлатомђ шг> бјосе — рушенго уступагоћи. 11о д-ћло само не ће се изгубити, него ће кадгодђ у новомђ и л^пшемЂ издаванк) на св '1> тђ изБ^ћи прегледано и поправл1;но одт> свогђ Сачинитела/ На землБи пакЂ докле годђ просвћта и свобода у човеческомЂ роду устрае, великогђ овогђ грађанина примкрЂ и послован!; сђ благословомЂ ће се споминати и продужавати. Б А С Н А. ЛавЂ одђ зубобола страдагоћиЛавЂ еданпутЂ нагло ждерагоћи главу едногЂ рецензента преб ^е свои зубЂ тако, да полакЂ остане у челгости, кое му проузроковаше етрашнвш 6 олђ. Онђ е одђ мјке гриву свого тресао, бедра своа сђ дугачкимђ своимђ репомЂ шибао, и тако нко рикао, да су се шуме и брда разлегала. Шга е могло и смело бежати , бежало е; а шта е кђ двору принадлежало , морало се сабрати, пакЂ са страхомЂ и стрепнБомЂ чекати, оће ли нбгово ВБ1Сочество може бвгги изволити, у свомђ великомЂ болу коегЂ одб придворнв! служителн прождерати. Варнице су му изђ оч!го скакале, и бале изђ уста текле. СадЂ стесе сви наређали и ту сгоиге, вв1 о бћдно и жалостно едно створенћ! громогласно ввшне на нби лавЂ; Вбј добро знате, да сте вм само мене ради створени, и опетЂ ми ни еданЂ помоћи неможете. Гди е мои првБШ л ^зкарЂ ? Бонзливо приближи му се лисацЂ, и болестнику жилу опипавши рече, да не само тврдоћа сокрушене главе рецензентове нбговомђ вбјсочеств) 1 6олђ проузрокуе, него да е нешто мало и еда рецензентова сђ крвлго помешалосе, кое се лако на зло дати, и све зубе отровати