Пештанско-Будимска скоротеча

119

м оже. Ил. ко1в узрока онђ п низн^ише сов'1>1Је, да би нх ,1ово ВБ1сочество корент. слолпеногБ зуба чрезг дворскогт. х1рурга блакоизволило дати извадити. Тако се лепо знао нашЂ лисацт. изт. тогт. замршеногч, и заплетеногт. посла извуКи,и зиаим \нЈ,дворскомЂ Х1рУР 1 7 осгавити, да онт. ту опасну операцпо предузме. МаимЈнт. се са великнмт. страхомт. садт. приближи; и текЂ што 6 лаву у челшсте погледао, ужаснесе и натрагЋ одскочи. Но, оћелискоро што годб 6 бпи ? загрми боиестникт., или оћешв да те згн"ћчимт., пакт. место Флаистера на 6 олнбји зубт, метнемт.. Маимунт. Н1е желјо, да та сгварБ до тога дође. О нђ дакле све силе употреби, и дерзосгно руку у уста лавова тури, ранну огледа, и обеКа се да ће операцјт хитро и вешто п> едузети. Али ктому додаде онт.» да ће после операцје крезубо место ружно у царски устБ1 стонти : зато се и усуђуемт, совћтовати, да се одма едант. здравт. зубт, изт> уста живогт. когт. звера извуче, и на место нездравогт. и сломјеногт. утврди. А већв видимт, у очима свјго присутствутоћи благородну желш свое зубе нбшвомт. ВБ1сочеству за потребу жертвовати. Но маистор'1, з^боломацх у овомт. нађеее преварент.; ерт. сви дворски служителки свудт. наоколо мукомт. умукоше, и почешесе (јдант. за друго! ђ сакривати. Само едант. магарацг; ЈШ1слећи да ће тиче срећу получити, ако у челгостима цара свога ходатаа буде имати, лудодерзостно напредт. ступи, и понудисе, да ће онт. крезубо месго своимт, зубомт. инпунити. Маим унт. садт. операц1го предузме, и едзнт. луб% магарцу изтргне, кои «на несрећу млого већи 6 бш. О нт , извуче и Др.упи, кои е опет -б млого манки 6 б1о , тако да се у нми клатш. ТрећЈи 6 бго е узанг, а четвртБ1и широкЂ. МаимунЂ се сђ пеликаномђ по магарчевБ! устБ1 горе доле шетао, и часЂ одђ горе часЂ одђ доле, часЂ одђ °страгЂ, а часЂ спреда по еданЂ зубЂ изКиа<1 '°; ал' ни еданЂ Н1е се могао угодити, ^ а дава е туж1о, и ужасно викао сирома ма' а рацЂ, да му неће ни еданЂзубЂу челгостичаостаги. За еданЂ ФргалБсатастано е безЂ са†у крви сђ пуштенБ! доле ушима:

и опетЂ е остало крезубо лава месго неиспун4но. СадЂ ла†ђипи на ноге, и у сво10И нрости рекне: тб1 еданч. злод4го и безд-ћлниче, кои ни едногЂ доброгЂ зуба немашЂ, шта ме задржава , да ти и челгости недам в изтргнути! Торннисе, и нигда ми више на очи немои доћи.

ШНЂ БУЛЛБ И КРАСНБШ ПОЛБ. бданЂ ученБШ (знглезЂ издао е сл"ћдугоће о своимђ землацвЈма начертанје: Ј онђ БуллЂ женску особу у единсгву обожава; но у множеству ш презире. 1 онђ БуллЂ лгоби; али онђ ше лгобезникЂ. Женска особа есте предметЂ нћгоВБ! страстји, али р&дко нћговогЂ уважен1а и почитан^а. За нјкга су женска лица само една сметна у пословима, д ^ћлама, забавама, увеселенЈнма, и у удоволств ^ама. — 6нглезскин г Б воаб1це знаду, да су оне мужскимЂ особама, сђ коима се упусте у разговорЂ, на досаду, и да мужкарцб 1 гледе како ће прилику уграбити, да отђ нби само умакну; и зато су оне срдите, злобне и бездушне. Оне чисто сђ гОрдост!го н г ћкомЂ као презирући оне собе , у коима су мужки скуплћни, пакЂ пуше; а сђ друге стране опетЂ и страшећи се, да се све, што оне рекну, отђ мужски непреокрене другЧ1е, и на подсмћхЂ не изверне, воледу ћутити, и свое забавне дарове да за'рђаго допустити. М б 1 нежелимо доказати и потвердити, да краснБш полђ у Харему ЦариградскомЂ ман-ћ уважеша и почитан1н налази, него у содружнб1мђ Л ондонскимђ соба жа

ИЗЂ СЛАВОН1Е У бдномг селу не далеко одт. Пожеге играли су се три дечка на дугмета. бдаомв дугме нестане. Пнта. ии су едан'1. другогг : еси л' тм узо дугме, но свак.и е одговор !о : ии самБ- Наипосле почну кодб свакогг гражити, и гле, кодт. едноп. иађу оно аох-о ду аа