Пештанско-Будимска скоротеча

192

же, принуђент. буде и сзмђ б"ћгомг животђ спасти. Но Драгина му 6 сметала; сб нбоме б^жати н!е могао, а безЂ н "Ј ј волјо 6 б 1 умр&ти- На посл^дкг кад-в 6 видш: да ће, ако к> шшг уза се ВОД10 буде, погинути морати , да се непр1нтелви сђ нвоме не диче, ножх 1ои у серце убоде, па одсћкнувши уларх конн н&ногђ ослободисе, и тако самт> б4жати почне. Драгинн са смерти борећисе, име Младена е споминала , кое отацг н4говђ чувши потерчи тамо, одкудт> е гласт. дошао; но несмотривши к> упази б "ћгагоћегЂ Вука, и шарромЂ га са конн обори, па се за другима спусти. Младен -б гонећи Аидуке наиђе на Драгинш, и видећи ш у крви, вдва ст> конн сиђе, и кт. нбои дотерчи. Но еадт. стопромт. види, да е оладаила, па зато већЂ немоћнммђ рукама изтергне 1ои ножђ изђ перспо, и ст. кона го скине. Ни су га могле већг ноге держати, него .се скупа сђ нБОме на землго свали, и обнезнани се. Отац -б Младенов -Б опазго в међутимг, да му смна у дружини нема , па кадЂ е већт. вид10, да Аидуке достићи неможе, вратисе и именемт. га викати почне. Али не добв1вши одговог а сазове дружину и разд-ћли 1и по гори, да га траже. Самт. идући на М"ћсто, гд-ћ е Вука обор!о, упази Младена са Драгинвош. на землБИ лежећа, и кадг му се ни садЂ неодзове, держећи да е мертво обадвое, одђ жалости сђ кона падне, и душу испусти. Цад -Б е МладенЂ иало к% себи дошо, упази не далеко и отца мертва на земЛви. Дв -ћ су му се свеће овде угасиле , одг који е н&гова срећа зависила, и да,бБ1 сђ нБима на вћки остати мого, т4ла нвгова на иста аг&ста гд"ћ су лежала, закопа, и камене имђ крстове посади; самЂ пако као Пустбшбикђ у пећини еднои, не далеко одт. нб 10 вб 1 гробова жалостну е СВОГО МЛаДОСТБ , и несретнми животђ , удад-ћнЂ одт> свјго живући, провео. Оваи бр-ћгт., на коме су они закопани, и данаст. се на в^читу успомену „Д р а г анацЂ" назћЈва. Гора ова налззисе у Ножежкои Вармеђи не далеко одђ Накре Нама-

стмра. О нбои се говори, да су Аидуцв! не када д4воику одт. родбине украли, и да ж* е ова ту стигла, и сђ нвима се побила ; па у бого томе да е Драгина д'1>воика, и гошг нетко пао. О дђ то доба веле зове се гора ДраганацЂ. (Васило Зд 'ћлар1. 18'12. г.)

е Е Ш Т О о СРБСКИМ1 НАРОДНБ1МЂ ПЕСМАМА: У Л^тописима Славенске ЈИтературе,'*) еои од *Б прошасте 1843 године у Липскои излазити почеше, многе важне Чланке о Славенству налазимо. Зато ово д-ћло као лепт. за кнБижество Д06Б1ТЂ, свакоме Србину пре» поручуемо; ерт. доба е већв, да се по не * милои судбини разсенна браћа огромногг племена СлавенскогЂ међусобомЂ већЂ бол-ћ на кнБИЖевноме полго упознаду. Учредник-ћ е овогђ д -ћла Г. Др, I. П. [ орданЂ II ро ФессорЂ СлавенекогЂ езБ1ка и »Итературе Добмтисе могу по свима НештанскимЂ К нби гопродавницама по 6. Фор. у сребру годишн ' к — ДосадЂ смо свака два месеца по «дну Свезку добмнли, а садЂ одђ почетка 1844 год. свакогЂ месеца по една свезка излази, Прву смо већЂ одђ године 1844 у руке добБЈли са образомЂ П. I. ШаФарика , у когои осимћ други важнв1 за на!пе КнБИже ство предмета, налазимо и животописђ нашегЂ МитроносногЂ Певца Лу К1ана М ушицкогг. — У 5. и 6. Свезки одђ прошасте г. налазимо еданЂ ЧланакЂ одђ П. i. ШаФарика , подђ насловомЂ ; „в 1 б л 1 о г р а фј чнб1и прегледЂ Славенски НароднБЈ досадЂ скупл "ћнБ1 Песаиа." И зђ когђ за Славенство сваконко важногв предмета ставламо овде, нашимЂ драгимЂ ЧитателБМма, само : ,,ПрегледЂ Србски Народнб 1 Несама," оставлнгоћи прилику о другима за друг1И путЂ. По Г. II. 1. ШаФари ку дакле сл^ћдећш СкупЂ Србскш Песама налазисе: *) Јаћгћисћег Шг 8 1а\ Ј8еће ЕЈ1ега1иг, Кип81 ипЈ \^ш8еп5с,ћаГ. Кес1ас1еиг Ог. Ј. Р. Јогсћт. Ега1ег Јаћг^аи^ 1843. Хдуекег Јаћг^гап^ 1844