Пештанско-Будимска скоротеча

251

Уткшена тапо Л_)на окренесе отт> лица ангела, и кадт, се поудали, обл'|е е она слиноств, кошмђ и данасв спе ; тихШ загимт. предузме путт., коимђ и данасБ ходи; и на томт» оплакугоћи свои гр^хт. гледп; где Не кога опоравити и укр -ћнити, и тражи , кога ћв лт^шити и убиажити. Л'1јпа ккери ! Чуваисе Зависти. Завиств е ангела сђ неба ниаринула; она е лтбши видт> ноћи, л^пвш лгћсецт, помрачила. Г. —

ОПАСНЕ МУШИЦЕ. Изђ Оршаве Банатске у Загребачкимг Ш" шачкимх Новинама овако о овммђ опагнмиг, Мушицама пишу: „Трипутг свакогт. л^та ма-че двокрмине Мушице изћ Гоиубачке пећкне близу гвоздене канЈе (ДемерЂ Кате) СЈ.члЈоннма на подоб1е густогт> обиака на пои']; кулпш, на хрие се раздћле , пакг онда у таласећемсе иетенм сад-в кћ к>гу садт. кђ сћверу нагну. Ове године таб е бичљ Сербскогг Земл4д'];лца постигао, те су иу Х1лнде оваца, коза, конд, волова и крава нсте опасне мушице счрћу уморнле. Оне завуку се жнвннчету у ноздрве, те тако за неколико часова читава стада, ергеле и гулЈ; нзгину. Истина да се Аустрјнско Правителство ^оштб нодћ Царемг 1осифом-ј. трудило ту пећнну затрпатн; но нншта у томе ше успкло. 'Гако исто н чин^на у наиновје време отљ ГраФа СтеФана Сеченја нокушен1Л остала су безЂ свакогт, успћха; се 10 штб непрестано у истои пећини легу отро вне мушице; и то само у тои еднои пећинн, као да се природа закиела, да ће 1и само нзћ тогт. едногч. *)4ста, докле е св-ћта и вћка , пронзводн гн. Оне отч. дмма нко бћже, и то е едино средстко , чимђ се па стнрн служе, да роеве злм свои гостјго растераго. Они сир'ћч», свон) стоку у гомилу стераш : свуда у наоколо ватришта задмме, и тако отбјнгоћи роеве мушиЦа на далеко, курталнсавамсе опасног -ј, н убиточнооз, стоке нмћ душманина.

МАТИ СА СВ010МБ ДЂЦОМ1>. Шведскн Листови приповћдам, да е една Госпол У зимнћ време на саоннца , у коп е еданг конб унре'нуц, бмо, у едно доста удалћно село путовала. Она 8 имала са собомт, и трое свое д'1 >це, едно очт, шеств е Дно отг три а едно отт, полдруге годнне. Снћгт. е бмо Дубокх, н сПдт> се зачуе урлам-ћ курака. Ово урликан!: све ближе н ближе , и она тлки дозна, да нс.тн |; )рнцм, конхт. е бмло на полт. туцета . и кои су бм •'н мртвн гладнн, нш вЈгпо. Кон.ч н!е ни требало шибат н .: ерг е он-Б и салт. кураке ос Ј јтјо , н тако е са са-

оннцама чисто лет!о , отћ кои е подобро бмо нзмакао; али кад -б се конб 6б1о сустао, то се опвтг курацм све ближе саоннца здчум: и тако ји достигиу. Несретна мати кадЂ внди, да е опасностБ већБ за вратомг , падне у отчааше , н као нзвантћ себе узме едно д^ћте н бацм га нзђ саоница свир^пммЂ вуцБ1ма, кон слапе дћтенце, изтргаго га , поеду н почну се около кост1к> и крви д1;тин'ћ нзмеђу себе клати; али то дусо непотрае, него наскоро опетг се стншташ за саоницама, с*б коима е парипа међу тимт. подобро измакао бмо ; ове н другш пут -б сустнгну, пакЂ от-б несретне матере добмш и друго дћте , кое кадт. разтргаш н поеду, полете и трећш пут'Б за саоницама, и стигнувши 1и даде имђ полумртва мати н треће свое чеданце на гра* бежт., код пожертвованћм 'б трое свое д^чице у село утече н жнвот-б свои от-б гладнћ! зв1;рова спасе. Она сирота у село досгН>вша у таковомГ се станго налазила, кое стан-ћ заиста ни едно перо нје описати кадро» и каДЂ 6 покушала свои несретнми догађаи скупл-ћномљ свћту приповћдати, то су сви са грозомЂ н ужасомЂ отђ н^ бћжалн; и еданБ селикЂ , кои е нмао у руцБ! еданЂ поакјн гвозденми штапЂ, на то икимђ гласом к подвБшне: „Матн, коа свого дћцу жертвуе, да саму себе отђ погнбели избавн, не заслужуе, да внше жнви," пакЂ ударн несретннцу са гвозденнмЂ свонмђ штапомЂ ио полђ главе, и уб!е, Нћга таки ухвате, свежу, затворе, и на емертБ осуде; но Онђ непрес гапо говорјо е; да е оиђ само оно учин!о, што сви законн , и сама природна правда изБ1скуе; кое кадЂ се Кралго ави, заиста онђ убицм несретие матере даруе животђ. Г. П. ПЕТРОВИћУ, у Пазови. Сродне душе у првоме Слгобившисе злрч. писиеду, Иеностнжно у сиомену Кђ Цеалу теже своме; Ображснн лшбкомЂ чеду Умђ жертвуе норушену ЈЈо1н> образцу «днноме. Врлми Муже! не замени, Непозната што ти Муза Разнграаа твоимђ даромБ Место ставлл у спомену; Сведочба е топла суза Да те лгоби истим' жаромг Конм' врЛОСТБ твом цј;ни Корн. С. НоповићЂ.