Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

60 ЉУБОМИР ПЦ. НЕНАДОВИЋ

што су тај предмет најновије човечанске науке собом тако тачно поделили и определили; они су први, још пре седамдесет година, познали блиско сродство између људи и мајмуна у томе, што нека врста већих и отменијих мајмуна штапом бије друге, а то не чини ниједна друга животиња, осим човек. Кад размишљате о мајмунима, Енглези према Немцима ништа нису. Немци су прави основ, на коме је Енглез Дарвин своју науку даље зидао. У неким најновијим својим књигама они су то јасно доказали.

Из Немачке лако је писати; то је колевка штампе. На три сата одавде може се доћи у Мајнц, где је рођен Гутенберг, који је први почео књиге печатати. Сада нема ниједне немачке варошице, у којој штампарије не раде и дању и ноћу. Француску књигу ретко можете видети, која није штампана у Паризу, а немачка највећа дела и лексикони, печатају се у тако маленим местима, за која управо не знате где су. Учених људи има Немачка доста, а писаца још више. Они се сами себи ругају због многог писања књига. Немац се роди, напише једну књигу, па умре. Гим је на овоме свету свршио своје опредељење. За сто година биће само на немачком језику пуних два милиона књига. У тај број не рачунају се календари; то су књиге што само дванаест месеци живе. — Страхота је помислити на толику гомилу књига, а немати наде да ће бар на сваку књигу по један човек од необразованих људи бити бољи и паметнији. Исто је тако страшно помислити на толики труд око те гомиле књига, које, после сто година, неће нико отворити да чита. Сада књиге остаре и престаре за тридесет година. Поезија још је најсрећнија: она може да преживи хиљаде година, и да се свагда радо чита, и нигда да не изађе из обичаја, а то највише због тога, што се она не обзире на истину. — Минхенска библиотека, која сада, на различитим језицима, има потпун милион књига, после сто година имаће двадесет милиона, и требаће јој шест батаљона самих библиотекара, да ту библиотеку могу у реду одржати. Неће чудо бити,

ми амери ек-Аарае