Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 61

ако тада какво учено друштво реши: да се те све ињиге продаду да људи с њима као негда Мусломани с књигама из египатске библиотеке ложе своје пећи. Ако то не учине после сто година, они ће то учинити после триста, после пет стотина година; једанпут морају то чинити, јер при садашњем рађању а неумирању књига за хиљаду година била би сва земља тако покривена библиотекама, да се не би имало где орати и пшеница сејати. Међутим, може какав потоњи Бисмарк доћи на ту практичну мисао, да изда закон и да одреди: на један милион душа колико се сваке године сме штампати књига; и тако тиме да спасе Немачку. Ако се тако не учини, немачки ће народ сву своју памет на хартију иу књиге ставити, и неће му више ништа у глави остати.

Законе природе и у великим и у малим стварима посматрати и изучавати то је једина права наука. Сви нови научењаци, многе хиљаде досадањих књига ниушто не броје, и многе струке наука, пред којима се сав свет до јуче клањао, као глупу обману разума одбацују, и са тврдим уверењем кличу: нема науке осим природних наука. И Дарвин је њихов пророк.

Ах, природа! То је велика књига, у којој човек још ни азбуку не познаје. То су хиљаде јероглифа, које нигда не може прочитати. Сва значења човекова тако су слаба да би му се мала печурка и малени мрав као глупаку смејали, кад би могли прочитати шта он о њима пише: а шта би рекле оне звезде, кад би чуле како ми о њима пишемо и говоримо. Човек и данас, као пре две хиљаде година, искрено исповеда, да што год више зна, тим се више уверава да ништа не зна, и да ништа не може знати, и, на послетку, можда ће до тога срећног уверења доћи, да му и не треба ништа знати.

Кад би човек могао сваки атом понаособ проучити, онда би знао нешто више. А шта су то атомиг — Атом је таква мала трунчица, која се не може на мање делове раздвајати. Ту су сем