Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА 3 НЕМАЧКЕ | 63

Атоми се свугда могу провући: они пролазе кроз тврди челик као брашно кроз сито, као буве кроз решето. Видели сте окамењено дрво; оно није више дрво него прави камен; каменити атоми изгурали су дрвене атоме и заузели њихово место, а облик дрвета остао је онај исти. Сирће, и све што је кисело, слано и љуто, састављено је из шиљкастих атома; а мед, и све што је слатко и масно, из облих атома. Сваки звук и глас, и саме наше мисли, нису ништа друго него гомиле сродних и несродних, мудрих и лудих атома. — Верујте! То кажу учени људи, а све — — итд.

Атоми су стари као свет, вечити су као вечитост, бесмртни су као смрт. Сваки је за себе један оделит елеменат. Они нису створени, а све што видите то. је створено, они стварају. Неки атоми привлаче се, а неки беже један од другога. То су све видели они учени људи, који кажу да то нико не може видети. Атоми су право ништа, зато овако радо о њима пишем.

Све што на овом свету постане, ново је, и није нигда било. У природи ништа се не понавља, а нашим се очима чини да се све понавља. Кроз милионе векова. природа још нигда није два сасвим једнака облика произвела. Сваки листић на дрвету има своје особености које само њему припадају, и које га од свију његових другова разликују; свако зрно песка друкчије је, и нигда једно с другим није било потпуно једнако; сваки глас што се јави и што се игда јавио нема савршено равнога себи; наше сунце, са својим планетама, милионе столећа лети као муња, и још нигда није ишло једним истим путем. Колико је год људи досада на овом свету било, сваки је оригинал, и сви се разликују међу собом; тако је исто и са свима другим животињама. Само магарци сви су потпуно једнаки.

Људи пишу историју природе! — Каква је то чудновата реч! — Ко може у своју главу сместити историју само једнога атома! Неки атоми што су били у мозгу Сократа, сад су, може бити, у бундеви