Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

64 ______БУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

или у мозгу какве дивље гуске. — (Све се мења, све пролази, све се преиначава, а ништа не пропада; јер ниједан атом не може бити уништен. (Само се облици, форме, руше. — Ах, дајте ми тако велики казан, да могу целокупну ову земљу метнути у њега, и довољно огња подложите, и читава ова наша планета, заједно са свим оним што на њој постоји, отићиће у атоме; све, све ће се растопити, па онда евапорисати, изветрити, измаглити; и на дну казана неће ништа остати; а становници са месеца, са јупитера и Марса гледали би на телескоп и видели би на небу једну нову репату звезд“, упућену да милионе година плови кроз најтањи етер. То би била ова наша земља. Ниједан атом не би био изгубљен, у њима би била клица од свега онога што на земљи данас постоји и што је игда постојало, њој би само требало једна милијарда векова док би дошла у ове данашње околносси, и онда појавило би се на њој све што данас видимо. — Нема сумње, наша је земља била негда таква репата звезда; иу томе своме облику није била ништа несавршенија него што је данас у облику овоме. Јер, у чем је савршенији-лед од воде, и вода од парег И шта значи то у природи, која се непрестано мења, савршенство и несавршенство 2

Закони су природе прости, вечити и непроменљиви, Они су једни исти за све што постоји: јер и онога чега нема на овом свету, нема га по законима природе. Тај закон све прелива, претапа, прерушава из једног облика у други. Цела вечност само је један једини празник, он се зове преображење. Нечему не треба до само неколико часа или тренутака, да постане, траје и да га у том облику нестане, а у другом облику да се појави; нечему су потребне стотине, хиљаде, а сунцима и плане“ тама милиони година. — Природа није свесна ни себе ни својих дела. За њу нема ништа важнога и ништа неважнога. Природа пусти исто тако лакомислено и равнодушно да се једно сунце угаси, да се једна планета у милионе комадића раздроби, као

рај ране.

пада