Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ МЕ

„ловски, који је онда био потаоручник; Фран Курелац, онда пола ђак, пола свој човек, и таман ступио код кнеза Шварценберга као библиотекар, ма после три четири недеље истеран с псозвком и грдњом, за што га је Ненадовић сваки час дирао; неки „мирни Голуб“ или може бити „Голуб Мирни“; многи Чеси такође. Шта је учио, не види се јасно, као што ми није јасно ни да ли је посећивао немачки университет. У поменутом писму помиње Шафарика — биће Павла, који је у то доба био тамо — и види се да га је волео. Иначе је читао: чешку народну поезију, вероватно немачке класике, и српске ствари, наравно. Од ових, поручује другу свеску новог издања Вукових народних песама која је онда тек била објављена, и чита дубровачку антологију Меда Пуцића, тада изашлу. Занимљиво је да је из ове књиге навео прва четири стиха Ветрановићева Ремеше: „Станте звјери, станте птице“; то је свакако један од ретких примера, Бранко Радичевић је један од њих такође — ду"бровачке лектире међу тадашњим књижевницима српским. Уз то је писао песме; у више старих ли«стова тога доба његове су песме датоване: „Праг, 1844“, или „Праг, 1845.“

( распусту 1845 вратио се кући, али како му се лопало путовање, није остао само у Београду. Песму Ветру с Косова спевао је „на Ртњу августа 1845“, песма Приморју је „спевана у Сењу“ исте године; у писмима из Графсвалда, која су писана 1846, каже: „ја сам јадранско море с оних високих стена више Фијуме гледао“. У истим писмима, сећа се још неког свог „лањског путовања“ и помиње да је био, поред Прага и Беча, „у Тријесту, Падуи и Венецији“. То све значи да се у Ненадовићу родио путник, већ тада.

Некада су ђаци мењали университете и сваке године се уписивали у други; то је- учинио и Ненадовић, који с јесени 1845 оде у Берлин. Университет у Берлину био је први у Немачкој. Велики природњак Александар Хумболт био је украс његов.